Makedonci biraju „u paketu“ - novo ime i šansu za EU i NATO

Građani će se na pitanje „Da li ste za ulazak u EU i NATO prihvatanjem dogovora Republike Makedonije i Republike Grčke?“ moći da se izjasne na 3.480 biračkih mesta u 80 opština.

Glasačka mesta otvorena su u 7, a zatvoriće se u 19 sati. U birački spisak je upisano 1.806.337 građana.

Gotovo tri decenije od spora s Grčkom, koja je kočila evroatlantske integracije Makedonije zbog imena, ta zemlja je na političkoj prekretnici, a referendum se odvija u atmosferi političkih podela, koje je ovaj sporazum još više produbio.

Koliko su otvorene te podele pokazao je i nedavni incident u UN, kada je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, koji je kritikovao visoke zvaničnike SAD i EU zbog podrške predstojećem referendumu, pozvao svoje sunarodnike na bojkot, posle čega je pomoćnik šefa diplomatije Makedonije Andrej Černovski napustio salu. 

Predstavnici aktuelne vlasti su u kampanji pozivali građane da se izjasne „za“, a najuticajnija opoziciona VMRO-DPMNE, koja je sve vreme bila veoma neodređena pozvala je građane da glasaju prema svojoj savesti, a sa sličnom porukom se oglasila i kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva.  

Osnovna poruka aktuelne vlasti je da se građani na referendumu, odlučuju da li žele da žive u (samo) izolaciji ili će sebi osigurati svetlu i izvesnu evroatlantsku budućnost kroz članstvo u EU i NATO. I dok je premijer Zaev, koji je i lider vladajuće SDSM, optimista i veruje u uspeh referenduma jer, kako kaže, građani donose mudre odluke jer vole svoju otadžbinu, snose odgovornost za svoju decu, opoiziconi lider, Hristijan Mickoski, smatra da  da će većina pristalica i članova VMRO-DPMNE na referendumu glasati „protiv“ ili biti uzdržana, jer, kako kaže, stav te stranke o referendumu je jasan.

Dao bi, kazao je sve od sebe da građane ubedi da se izjasne „protiv“ da se referendumsko pitanje odnosi samo na sporazum s Grčkom, ali, ističe, njegova stranka VMRO-DPMNE nije protiv ulaska nije protiv ulaska Makedonije u EU.

Ne treba zaboraviti da opoziciona konzervativna VMRO-DPMNE, koja je 11 godina bila na vlasti i koja je pobednica poslednjih parlamentarnih izbora, uvek ima veliki uticaj među građanima Makedonije.

Referendum je raspisan kao konsultativni, odnosno neobavezujući, a biće uspešan ako na njega izađe više od 50 odsto građana upisanih u birački spisak (50 odsto 1). 

Ukoliko referendum bude uspešan i većina, 50 1 se na referendumu izjasni „za“, Makedonija bi već naredne godine mogla da postane 30. članica NATO, kao i da ubrzo dobije datum za otvaranje pregovora o članstvu u EU.  

Pored jednog dela unutrašnjih faktora, ključni izazovi pred predstojeći referendum za Makedoniju predstavlja javno protivljenje Rusije makedonskom članstvu u NATO. 

Međutim, na tvrdnje zapadnih  međunarodnih zvanicnika da će Rusija pokušati da obesmisli makedonski referendum, premijer Zaev je u više navrata rekao da nema takve informacije, te da je Rusija prijatelj Makedonije, koja se javno protivi njenom priključenjuu NATO, ali da će oni, uprkos tome, istrajati na tom putu. 

Međutim, makedonski analitičari ocenjuju da aktuelna vlada i premijer Zoran Zaev, izuzimajući Rusiju, imaju najsnažniju međunarodnu podršku, kakvu  nije imala nijedna vlada u regionu od raspada SFRJ. 

To je, navode, vrlo važna činjenica, koju je potrebno iskoristiti kako bi Makedonija, ali i ceo region konačno krenuli napred.

Većina analitičara smatra da bi  bojkot referenduma u nedelju bio jedna vrlo nezrela opcija koja bi mogla  izazvati katastrofalne posledice za budućnost Makedonije, deo njih skreće pažnju na to da je građanima postavljeno zbunjujuće pitanje, jer nije jasno da li se oni pozivaju da glasaju za ulazak u EU i NATO ili za promenu imena, odnosno zašto je „tako osetljivo pitanje“ skriveno u formulaciji „sporazum s Grčkom“.

Referendum će nadgledati gotovo 12.500 posmatrača od kojih su 493 iz inostranstva, a za izveštavanje akreditovano je 83 stranih novinara iz 32 medija.

Za svako eventualno kršenje referendumskih pravila predviđene su sankcije.