Македонци бирају „у пакету“ - ново име и шансу за ЕУ и НАТО

Грађани ће се на питање „Да ли сте за улазак у ЕУ и НАТО прихватањем договора Републике Македоније и Републике Грчке?“ моћи да се изјасне на 3.480 бирачких места у 80 општина.

Гласачка места отворена су у 7, а затвориће се у 19 сати. У бирачки списак је уписано 1.806.337 грађана.

Готово три деценије од спора с Грчком, која је кочила евроатлантске интеграције Македоније због имена, та земља је на политичкој прекретници, а референдум се одвија у атмосфери политичких подела, које је овај споразум још више продубио.

Колико су отворене те поделе показао је и недавни инцидент у УН, када је председник Македоније Ђорђе Иванов, који је критиковао високе званичнике САД и ЕУ због подршке предстојећем референдуму, позвао своје сународнике на бојкот, после чега је помоћник шефа дипломатије Македоније Андреј Черновски напустио салу. 

Представници актуелне власти су у кампањи позивали грађане да се изјасне „за“, а најутицајнија опозициона ВМРО-ДПМНЕ, која је све време била веома неодређена позвала је грађане да гласају према својој савести, а са сличном поруком се огласила и канонски непризната Македонска православна црква.  

Основна порука актуелне власти је да се грађани на референдуму, одлучују да ли желе да живе у (само) изолацији или ће себи осигурати светлу и извесну евроатлантску будућност кроз чланство у ЕУ и НАТО. И док је премијер Заев, који је и лидер владајуће СДСМ, оптимиста и верује у успех референдума јер, како каже, грађани доносе мудре одлуке јер воле своју отаџбину, сносе одговорност за своју децу, опоизицони лидер, Христијан Мицкоски, сматра да  да ће већина присталица и чланова ВМРО-ДПМНЕ на референдуму гласати „против“ или бити уздржана, јер, како каже, став те странке о референдуму је јасан.

Дао би, казао је све од себе да грађане убеди да се изјасне „против“ да се референдумско питање односи само на споразум с Грчком, али, истиче, његова странка ВМРО-ДПМНЕ није против уласка није против уласка Македоније у ЕУ.

Не треба заборавити да опозициона конзервативна ВМРО-ДПМНЕ, која је 11 година била на власти и која је победница последњих парламентарних избора, увек има велики утицај међу грађанима Македоније.

Референдум је расписан као консултативни, односно необавезујући, а биће успешан ако на њега изађе више од 50 одсто грађана уписаних у бирачки списак (50 одсто + 1). 

Уколико референдум буде успешан и већина, 50+1 се на референдуму изјасни „за“, Македонија би већ наредне године могла да постане 30. чланица НАТО, као и да убрзо добије датум за отварање преговора о чланству у ЕУ.  

Поред једног дела унутрашњих фактора, кључни изазови пред предстојећи референдум за Македонију представља јавно противљење Русије македонском чланству у НАТО. 

Међутим, на тврдње западних  међународних званицника да ће Русија покушати да обесмисли македонски референдум, премијер Заев је у више наврата рекао да нема такве информације, те да је Русија пријатељ Македоније, која се јавно противи њеном прикључењуу НАТО, али да ће они, упркос томе, истрајати на том путу. 

Међутим, македонски аналитичари оцењују да актуелна влада и премијер Зоран Заев, изузимајући Русију, имају најснажнију међународну подршку, какву  није имала ниједна влада у региону од распада СФРЈ. 

То је, наводе, врло важна чињеница, коју је потребно искористити како би Македонија, али и цео регион коначно кренули напред.

Већина аналитичара сматра да би  бојкот референдума у недељу био једна врло незрела опција која би могла  изазвати катастрофалне последице за будућност Македоније, део њих скреће пажњу на то да је грађанима постављено збуњујуће питање, јер није јасно да ли се они позивају да гласају за улазак у ЕУ и НАТО или за промену имена, односно зашто је „тако осетљиво питање“ скривено у формулацији „споразум с Грчком“.

Референдум ће надгледати готово 12.500 посматрача од којих су 493 из иностранства, а за извештавање акредитовано је 83 страних новинара из 32 медија.

За свако евентуално кршење референдумских правила предвиђене су санкције.