Ledeni breg dug šest kilometara odvalio se sa glečera na Grenlandu

Profesor Dejvid Holand sa njujorškog univerziteta, ekspert na polju proučavanja okeana, rekao je AP-u da se tako nešto značajno na Grenlandu nije dogodilo više od decenije.

Trenutak kada se ledeni breg odvojio od glečera primetila je njegova supruga Deniz 22. juna koja je boravila na Helhajm glečeru prikupljajući podatke o promenama nivoa okeana.

Holand je rekla da se u video snimku ubrzanom 20 puta vidi kako nestaje tri odsto večnog leda na Grenlandu za 30 minuta. 

Komad leda koji se odvojio od grenlandskog Helheim glacera je ogroman, dugačak oko šest kilometara, i zauzeo bi, kako su naučnici opisali, prostor od donjeg Menhetna do Midtovna u Njujorku.

Naučnici veruju da će film, snimljen u trenutku kada se ledeni breg odvaja od ledenika u istočnom Grenlandu pomoći istraživačima da razumeju uzroke porasta nivoa mora širom sveta. 

"Porast globalnog nivoa mora je nesporan i posledičan", rekao David Holland. 

On kaže da ovaj snimak, koliko je važan i za poznavanje načina na koji se odvajaju i tope ledeni bregovi, toliko važan i za preciznije simulaciju promena koje bi mogle uticati na klimatske promene.

To će omogućiti naučnicima da predvide te promene i planiraju odgovor na njih, jer kako najavljuje, s obzirom na globalno zagrevanje ovakvi slučajevi će biti sve češći. 

Najveću pretnju već godinama predstavlja antarktički ledeni greben Larsen C čije se ivice sve više tope, a raste pretnja da bi on mogao da se odlomi u narednih 100 godina i izazove podizanje nivoa mora širom sveta do tri metra. 

To bi imalo brojne posledice na život stanovnika priobalnih područja: poplave izazvane nevremenom, gubitak obradivih površina i prodiranje soli u podzemne vode, upozoravaju naučnici.

Po veličini, Larsen C je četvrti ledeni greben na svetu i prostire se na površini od oko 55. 000 kvadratnih kilometara. Dva manja grebena na istočnoj strani poluostrva - Larsen A i Larsen B - odlomila su se u proteklih 20 godina.