Kitarović: Hrvati i Srbi da budu arhitekte mira i saradnje

Hrvatska i Srbija imaju iza sebe tešku prošlost, ali isto tako imaju i odgovornost za izgradnju nove arhitekture mira i saradnje na jugoistoku Evrope, poručila je predsednica Hrvatske i izrazila uverenje da dve zemlje mogu graditi dobrosusedske odnose.

U danas objavljenom intervjuu za hrvatski “Novi list”, Grabar Kitarović ističe da je tokom ovonedeljne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj, po svim pitanjima, koja su prepoznata kao ključna i s jedne i s druge strane, ostvaren pomak. 

Predsednik Vučić i ja svesni smo naših razlika u pogledima i stavovima. Njih ne krijemo, to smo jasno i rekli tokom izjava za medije u ponedeljak. No, isto tako, kao šefovi naših država, direktno birani od građana, svesni smo i naše odgovornosti, posebno prema mladim naraštajima, u izgradnji trajnog mira na ovim prostorima, rekla je ona. 

Uverena je, kaže, da Hrvatska i Srbija mogu graditi dobrosusedske odnose, i to držeći se puta koji su obe države zajednički utrle Atinskom deklaracijom i Sporazumom o normalizaciji odnosa.

Grabar Kitarović napominje da se prošlost neće i ne sme zaboraviti, ali i ukazuje da je vreme da se prošlost prepusti istoričarima.

Kao političari i državnici želimo da idemo napred i gledamo u budućnost. Ključno je početi graditi razumevanje i poverenje, korak po korak, ma kako malim se on činio. Ako postignemo o takvom novom pristupu istinsko razumevanje, na svim odgovarajućim nivoima, onda sam uverena da nema problema koji ne možemo da rešimo, ističe ona.

Kako upozorava, to sigurno ne može da se dogodi preko noći, ali je, naglašava, potrebno krenuti - makar i malim koracima. 

Ta nas je logika vodila i kada smo potpisali Subotičku deklaraciju u junu 2016. A nastavili smo je i našim razgovorima i dogovorenim pomacima tokom ovonedeljne posete predsednika Vučića. Po svim pitanjima koja smo prepoznali kao ključna i s jedne i s druge strane ostvaren je pomak. Očekujem da ćemo nastaviti tim putem, rekla je predsednica Hrvatske.

U komentaru na proteste u Zagrebu povodom dvodnevne Vučićeve posete, ona kaže da u tim protestima nisu učestvovale ni udovice hrvatskih veterana, ni hrvatski veterani, već “pojedinci s rubova političkog spektra koji ne prihvataju proces dijaloga i, u krajnjoj liniji, pa makar i u uverenju da brane hrvatske interese, čine štetu Hrvatskoj”. 

Osvrnuvši se na rešavanje pitanja nestalih, kaže da je proces traženja nestalih došao do tačke kada može dalje da se pokrene samo snažnom političkom voljom. 

Stoga sam u vezi s pitanjem nestalih, kao bitnog humanitarnog pitanja, s predsednikom Vučićem dogovorila naše lično zalaganje za ubrzanje rešavanja ovog pitanja, rekla je ona.

Kao veoma važan dogovor, istakla je da će naredne sedmice predsednik Vučić primiti predstavnike udruženja porodica nestalih hrvatskih veterana, a dogovoreno je, kaže, i da se predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov sledeće nedelje sastane s Vučićem radi razgovora o konkretnim pitanjima od interesa za hrvatsku manjinu.

Kako je istakla, nakon više godina potpunog zastoja u rešavanju otvorenih pitanja, postignuti su bitni pomaci.

Hrvatska predsednica poručuje i da njena zemlja želi da podrži Srbiju u ostvarivanju perspektive ulaska u EU do 2025. godine, kako prenošenjem svog iskustva iz procesa pristupanja, tako i spremnošću za rešavanje otvorenih pitanja koje Srbija, kaže, pre toga mora da zatvori kroz novi strateški pristup EU. 

Na kraju posete, predsednik Vučić pozvao me je u uzvratnu posetu. Ta poseta bi trebalo da donese daljnje pomake po svim ključnim pitanjima, zaključila je predsednica Hrvatske.