Kako zauzdati kineskog zmaja na evropskom tlu?

Kina je naš konkurent, partner i rival, a mi moramo da se prilagodimo ovoj promeni u međunarodnim odnosima”, poručio je on. EU lideri ocenjuju da je međusobna trgovina „asimetrična i van balansa”, kao i da kinesko tržište nije dovoljno otvoreno za evropske proizvode. Predsednik Evropske komisije je najavio da će u utorak 26. marta u Parizu prisustvovati susretu lidera Kine, Francuske, Nemačke na kome će biti govora o daljoj saradnji i priremama za samit EU i Kine planiran za 9. april u Briselu.

Evropske zemlje se u poslednje vreme sve više žale da Kina ne igra fer utakmicu s njihovim kompanijama i zahtevaju reciprocitet sa azijskim džinom kada je reč o velikim projekatima za izgradnju infrastrukture poput dalekovoda ili metroa. Zbog toga nije ništa neočekivano što se sve češće čuje reč “reciprocitet”. Pre svega predlaže se da se ograniči kineski pristup javnim projektima na tlu Starog kontinenta. Brisel u Pekingu vidi strateškog protivnika u žestokoj konkurenciji najmoćnijih kompanija na svetu. Kineska preduzeća bi ubuduće mogla, po jednoj ideji Evropske komisije, da na tržištu javnih nabavki u EU konkurišu do ukupnog iznosa od 2.400 milijardi evra godišnje.

Otpor megatrendu kineskog uticaja na svetskoj ekonomskoj pozornici pojavio se otkako se francuski predsednik Emanuel Makron na početku svog mandata založio za evropsko uskraćivanje pristupa kompanijama iz zemalja koje ne dozvoljavaju učešće konkurencije iz EU na javnim tenderima u njihovom ataru. Strategija ograničavanja bi, po njemu, čemu se ubrzo priružio i Berlin, bila primenjena i prema drugim zemljama u kojima su na snazi protekcionistička pravila u korist lokalnih kompanija ili koje zahtevaju od inostranih preduzetnika da formiraju zajednička preduzeća sa domaćim investitorima. Pored Kine, ovakav tretman bi mogao da se odnosi i na države koje štite svoja tržišta poput Rusije, Turske, Indije, Indonezije, Japana i Južne Koreje.

Evropska komisija je već dva maha pokušavala da ustanovi mere zaštite, ali je odustajala zbog protivljenja Velike Britanije i Švedske. Međutim, vremena se menjaju: Bregzit je konačno uskratio pravo Londonu da učestvuje u raspravama u Uniji, dok Stokholm više nije toliko željan soliranja u uslovima krhke političke ravnoteže u zemlji i mogućnosti da populisti osvoje vlast i izoluju zemlju od kolektivnih akcija EU. U svakom slučaju, zvaničnici u Parizu, Berlinu i Madridu su još početkom nedelje izjavili za portal „Politiko” da su spremni da rade na novom “zakonu o reciprocitetu”.

U ovoj kombinaciji nedostaje još jedan član „velike četvorke” evrozone – Italija. Osluškujući poruke iz Brisela, kineski predsednik Si Đinping je u petak, posle razgovora sa italijanskim predsednikom Serđom Matarelom, poručio da Kina i Italija žele da prodube trgovinske i investicione veze, ojačaju infrastrukturu i pomorske veze. Si je u subotu potpisao sporazum s Italijom, koja je tako postala prva iz Grupe sedam najvećih industrijskih zemalja sveta koja se pridružila kineskom projektu „Pojas i put” nazvanom po drevnom Putu svile. Novi put svile je zamišljen kao podsticaj kineskoj trgovini posredstvom infrastrukturnih projekata (luke, putevi, pruge) preko cele Azije i Evrope – od Šangaja i Pekinga do Pariza. Međutim, ne samo Italija, nego i male evropske zemlje (Mađarska, Grčka, Bugarska) zainteresovane su za veliki kineski projekat, koji nudi pogodnosti i kredite u sklopu buduće saradnje.

Strategiju reciprociteta, međutim, podržava sada džinovska BDI, najveća nemačka industrijska grupa. BDI je ušla u odbrambeni front protiv Kine otkako krivulja izvoza nemačke privrede kreće ka silaznoj putanji, srazmerno smanjivanju obima poslova na kineskom tražištu, pa sada traži prostor za nove poslove na domaćem i tržištu EU.

Mere reciprociteta bi dodatno omogućile predah i Evropskoj komisiji, koja je pod francusko-nemačkom baražnom paljbom otkako je Brisel nedavno blokirao planove o velikom ujedinjavanju između francuskog Alstoma i nemačkog Simensa u železničkom sektoru, koje je imalo za cilj da se stvori evropski as sposoban da se takmiči upravo s Kinom. Komisija nije dozvolila jedno takvo spajanje zbog mogućnosti stvaranja monopola i kršenja pravila o konkurenciji na evropskom tlu.

I iako se Komisija spremala za ovaj trenutak i ranije, još uvek nije sasvim načisto kako će izgledati nova pravila: treba li da se sprovodi „tvrdi” reciprocitet i potpuno zabrani pristup kompanijama iz protekcionističkih zemalja da učestvuju na konkursima - što su mnoge članice EU već ranije kritikovale kao lošu politiku - ili da se dozvoli svim kompanijama da se prijave, pa i onima iz zatvorenih tržišta, ali tako da se njihove ponude u startu tretiraju kao da su za 20 procenata više. U svakom slučaju još uvek nema nedvosmisleno jasnog većinskog stava EU, i dok si rekao “tvit” poslovične podele i svađe haraju evropskom porodicom, dok reakcije na izazove kasne. S druge strane, nije li u zbiru ekonomija EU najveća na svetu? A ko ima takvu moć, makar morao da je deli, nije da će se baš tako lako odreći prednosti.

Relja Knežević