Како зауздати кинеског змаја на европском тлу?

Кина је наш конкурент, партнер и ривал, а ми морамо да се прилагодимо овој промени у међународним односима”, поручио је он. ЕУ лидери оцењују да је међусобна трговина „асиметрична и ван баланса”, као и да кинеско тржиште није довољно отворено за европске производе. Председник Европске комисије је најавио да ће у уторак 26. марта у Паризу присуствовати сусрету лидера Кине, Француске, Немачке на коме ће бити говора о даљој сарадњи и приремама за самит ЕУ и Кине планиран за 9. април у Бриселу.

Европске земље се у последње време све више жале да Кина не игра фер утакмицу с њиховим компанијама и захтевају реципроцитет са азијским џином када је реч о великим пројекатима за изградњу инфраструктуре попут далековода или метроа. Због тога није ништа неочекивано што се све чешће чује реч “реципроцитет”. Пре свега предлаже се да се ограничи кинески приступ јавним пројектима на тлу Старог континента. Брисел у Пекингу види стратешког противника у жестокој конкуренцији најмоћнијих компанија на свету. Кинеска предузећа би убудуће могла, по једној идеји Европске комисије, да на тржишту јавних набавки у ЕУ конкуришу до укупног износа од 2.400 милијарди евра годишње.

Отпор мегатренду кинеског утицаја на светској економској позорници појавио се откако се француски председник Емануел Макрон на почетку свог мандата заложио за европско ускраћивање приступа компанијама из земаља које не дозвољавају учешће конкуренције из ЕУ на јавним тендерима у њиховом атару. Стратегија ограничавања би, по њему, чему се убрзо приружио и Берлин, била примењена и према другим земљама у којима су на снази протекционистичка правила у корист локалних компанија или које захтевају од иностраних предузетника да формирају заједничка предузећа са домаћим инвеститорима. Поред Кине, овакав третман би могао да се односи и на државе које штите своја тржишта попут Русије, Турске, Индије, Индонезије, Јапана и Јужне Кореје.

Европска комисија је већ два маха покушавала да установи мере заштите, али је одустајала због противљења Велике Британије и Шведске. Међутим, времена се мењају: Брегзит је коначно ускратио право Лондону да учествује у расправама у Унији, док Стокхолм више није толико жељан солирања у условима крхке политичке равнотеже у земљи и могућности да популисти освоје власт и изолују земљу од колективних акција ЕУ. У сваком случају, званичници у Паризу, Берлину и Мадриду су још почетком недеље изјавили за портал „Политико” да су спремни да раде на новом “закону о реципроцитету”.

У овој комбинацији недостаје још један члан „велике четворке” еврозоне – Италија. Ослушкујући поруке из Брисела, кинески председник Си Ђинпинг је у петак, после разговора са италијанским председником Серђом Матарелом, поручио да Кина и Италија желе да продубе трговинске и инвестиционе везе, ојачају инфраструктуру и поморске везе. Си је у суботу потписао споразум с Италијом, која је тако постала прва из Групе седам највећих индустријских земаља света која се придружила кинеском пројекту „Појас и пут” названом по древном Путу свиле. Нови пут свиле је замишљен као подстицај кинеској трговини посредством инфраструктурних пројеката (луке, путеви, пруге) преко целе Азије и Европе – од Шангаја и Пекинга до Париза. Међутим, не само Италија, него и мале европске земље (Мађарска, Грчка, Бугарска) заинтересоване су за велики кинески пројекат, који нуди погодности и кредите у склопу будуће сарадње.

Стратегију реципроцитета, међутим, подржава сада џиновска БДИ, највећа немачка индустријска група. БДИ је ушла у одбрамбени фронт против Кине откако кривуља извоза немачке привреде креће ка силазној путањи, сразмерно смањивању обима послова на кинеском тражишту, па сада тражи простор за нове послове на домаћем и тржишту ЕУ.

Мере реципроцитета би додатно омогућиле предах и Европској комисији, која је под француско-немачком баражном паљбом откако је Брисел недавно блокирао планове о великом уједињавању између француског Алстома и немачког Сименса у железничком сектору, које је имало за циљ да се створи европски ас способан да се такмичи управо с Кином. Комисија није дозволила једно такво спајање због могућности стварања монопола и кршења правила о конкуренцији на европском тлу.

И иако се Комисија спремала за овај тренутак и раније, још увек није сасвим начисто како ће изгледати нова правила: треба ли да се спроводи „тврди” реципроцитет и потпуно забрани приступ компанијама из протекционистичких земаља да учествују на конкурсима - што су многе чланице ЕУ већ раније критиковале као лошу политику - или да се дозволи свим компанијама да се пријаве, па и онима из затворених тржишта, али тако да се њихове понуде у старту третирају као да су за 20 процената више. У сваком случају још увек нема недвосмислено јасног већинског става ЕУ, и док си рекао “твит” пословичне поделе и свађе харају европском породицом, док реакције на изазове касне. С друге стране, није ли у збиру економија ЕУ највећа на свету? А ко има такву моћ, макар морао да је дели, није да ће се баш тако лако одрећи предности.

Реља Кнежевић