JORGOS KANELAKIS: Na Kritu avokado zamenio pomorandže
Obilazeći Krit primećujemo da su polja maslina, narandži, limuna i vinograda čučavaca po kojima je čuven, ispresecana jednom novom kulturom - avokadom, svemoćnom biljkom 21. veka koja je toliko tražena i dobro plaćena da u Hanji i ostalim mestima ovog prelepog grčkog ostrva polako preuzima primat nad nekim slabije plaćenim kulturama.
Naš domaćin na Kritu Jorgos Kanelakis kaže da mnogi njegovi sugrađani iz Hanje sada uveliko sade avokado na nekadašnjim plantažama narandže jer je mnogo isplativije.
- Moja sestra, brat i ja imamo plantaže sa stablima banane, limuna, narandže a sada i avokada, to nam je dodatni prihod jer se bavimo i turizmom. Mi smo poslednjih godina kao i većina stanovnika Hanje prenamenili svoja imanja, odnosno umesto drveća pomorandže sada raste avokado jer je isplativiji na tržištu. Otkupna cena pomorandže je oko 0,70 centi, dok kilogram avokada na veliko dostiže cenu i od 3,60 evra - objašnjava Jorgos Kanelakis vodeći nas kroz svoju plantažu avokada.
Jorgos bere dobro poznate zelene plodove nudeći nam da omirišemo kritski avokado čije ga „organoleptičke karakteristike”, kako kažu eksperti, čine izuzetno konkurentnim na tržištu, a srećom na ovom grčkom ostrvu klima je idealna za omiljeno voće nutricionista.
- U Hanji su klima i zemljište idealni za uzgoj avokada. Zato naš avokado ima poseban ukus i veoma hranljive sastojke i po tome je i poznat u Evropi - kaže Jorgos Kanelakis čiji se avokado uglavnom izvozi na tržišta centralne i severne Evrope. Procenjuje se da se danas oko 90 odsto avokada proizvedenog u Grčkoj uzgaja na zapadnom Kritu, uglavnom u Hanji. Jedini problem je to što je stablo avokada vrlo osetljivo, te ume naglo da propadne a da se ne zna uzrok.
- Stablu avokada treba od tri do pet godina da izraste i krene da daje prve plodove. I taman kad to dočekate pojave se miševi. Dovoljno je da jednom gricnu plod i on je uništen, ne možete ga upotrebiti niti prodati. Zato mi na plantažama držimo mačke koje čuvaju naš avokado - objašnjava Jorgos dok se oko njegovih nogu maze mace očekujući nagradu za svoj težak rad na imanju, verovatno u vidu hrane. Inače, cica-mace su nas uredno pratile kroz celu plantažu nadgledajući svaki naš pokret.
Domaćin nam otkriva da su prvi usevi avokada u regionu osnovani još 1960-ih, ali da je tek poslednjih godina naglo porasla proizvodnja zbog visoke cene avokada i niske cene agruma, ali i raznih bolesti koje su zadesile ovo voće te je avokado vremenom zaista zamenio plantaže narandži, te se nadaju da će jednog dana doseći Španiju koja dominira u Evropi u proizvodnji ovog voća ili Meksiko koji je najveći proizvođač avokada u svetu.
Ali svaka priča gubi smisao ako ovaj kritski avokado okupan suncem nema taj specifičan ukus za koji Evropa izdvaja evro više, stoga odmah tu na plantaži skidamo tanku zelenu koru i grickamo najpopularniju voćku 21. veka a ona odgovara zadatku i puni usta tom zdravom, finom masnoćom i slašću kojoj nedostaje samo malo soli, neki hlepčić a možda i komplet salata. Inače, Krićani su imali sjajnu ideju da po uzoru na popularnu grčku salatu naprave avokado salatu koja bi još više popularisala ovu kulturu ali i generalno gastroturizam Krita. Ko zna, možda ćemo sledeće godine pisati o avokado salati s Krita, ili, kako to beskrajno šarmantno kaže naš domaćin i njegovi sunorodnici avokaNdo jer oni tako izgovaraju naziv ove voćke budućnosti.
Tekst i foto: Snežana Milanović
