Jandroković: Sabor i u budućnosti pokrovitelj Blajburga

"Kao predsednik Hrvatskoga sabora prošle godine sam obećao da će se pokroviteljstvo Sabora nad komemoracijom u Blajburgu nastaviti u budućnosti. I te odluke čvrsto ću se držati. Pre svega zbog naše moralne, ljudske i civilizacijske obaveze da iskažemo pijetet žrtvama zločina počinjenih iz osvete, mržnje, nepodnošljivosti ili ideologije" rekao je Jandroković.

Hina prenosi da su te Jandrokovićeve reči "aplauzom pozdravili okupljeni, od kojih je deo sam početak njegovog govora popratio snažnim zvižducima".

Predsednik Hrvatske biskupske konferencije (HBK), zadarski nadbiskup Želimir Puljić u propovedi je izneo trvrdnju da je Blajburg "metafora progona, mučenja i pogibije silnog mnoštva naših sunarodnika koji su bez procesa i suda, bez groba i imena, umirali po logorima i grobištima u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Srbiji".

Hina prenosi da se na kraju mise nadbiskup Puljić zahvalio svim, kako je navedeno, "hodočasnicima" na atmosferi u kojoj je skup održan i "osvrnuo se na kritike koje u delu javnosti izaziva blajburška komemoracija... kao okupljanje neonacista".

"Čitali ste, digla se cela Europa. Piše se svašta. Ljudi moji, gde ti ljudi nalaze takve informacije i dezinformacije. Mi samo želimo da se Bogu molimo i Bogu preporučimo one koji su stradali i podstaknemo sve da se konačno završi Drugi svetski rat, ako smem tako da kažem. Da izgrađujemo domovinu, ali da ne zaboravljamo one koji su bez suda i osude stradali”, poručio je Puljić uz aplauz.

Komemoracija u Blajburgu je proteklih meseci bila u žiži austrijske javnosti zbog mnogobrojnih zahteva da bude zabranjena, jer se radi, kako je više puta naglašeno, o najvećem okupljanju profašista i desničara-ekstremista u Evropi.

Prema programu, najpre je odat pomen na groblju, a u podne je održana misa na Lojbaher feldu, gde se nalazi spomenik ubijenima.

Sedam hapšenja zbog kršenja zakona o veličanju nacizma

BEČ: Austrijska policija je, po završetku skupa hrvatskih ultradesničara u Blajburgu, uhapsila sedam lica i podnela devet prijava zbog kršenja zakona o veličanju nacizma.

Prema saopštenju policije, na komemoraciji pripadnicima hrvatskih kvislinških formacija ubijenim na završetku Drugog svetskog rata, bilo je između 10.000 i 11.000 ljudi.

Obezbeđenje organizatora skupa vršilo je kontrolu i vraćalo osobe sa "političkim" zastavama ili oznakama, ali je i pored toga više učesnika ušlo sa ustaškim simbolima.

U Blajbugru su se mogla videti lica u majicama sa likom pevača Marka Perkovića Tompsona, poznatom po veličanju ustaštva, kao i sa ustaškim pozdravom "Za dom spremni" i ustaškom šahovnicom, odeći.

Austrijska policija saopštila je da tokom komemoracije nije bilo ispada niti nasilja, ali da je, pored kršenja zakona o zabrani veličanja nacizma, bilo prijava zbog zabrane boravka u Austriji, jedna prijava zbog kršenja dostojanstva natpisom na majici, i jedna prijava zbog neprijavljenog obavljanja posla, kao i dve kazne protiv lica koja su se kretala prugom.

Što se sedam uhapšenih lica tiče, radi se o šest Hrvata i jednom Slovencu, koji su privedeni zbog kršenja zakona o zabrani veličanja nacizma.

Na Blajburgu više neće biti isto, Austrija promenila pravila

BALJBURG: Okupljanja u Blajburgu, malom austrijskom gradiću na granici ka Hrvatskoj i Sloveniji, zasigurno više nikada neće biti ista nakon što je ove godine ustala najpre austrijska javnost, a potom se organizovala i policija protiv onog što se smatra jednim od najvećih neonacističkih okupljanja u ovom delu Evrope.

Prema pisanju riječkog Novog lista, Austrijanci nisu upućeni u finese ovog istorijskog događaja, već sude po fotografijama objavljenim u tamošnjim medijima, a koje prikazuju atmosferu ša okupljanja iz prethodnih godina.

A na tim fotografija se mogu videti ljudi koji pozdravljaju nacističkim pozdravom, porodice i pojedinci obučeni u ustaške uniforme...

Zbog svega toga, na Blajburškom polju je danas policijska kontrola bila nikad jača, a pod posebnom kontrolom su bili pojedinci i organizacije koje su označene kao najekstremnije.

Istovremeno sa blajburškim skupom održano je prvi put i protestno okupljanje u organizaciji austrijske nevladine organizacije. Na transparentima koje su nosili mladi Austrijanci između ostaliog su bile istaknute ilustracije Kamenog zveta iz Jasenovca.

Inače, austrijska štampa je nimalo biranim rečima s izrazitog političkog centra, propratili ovogodišnje obeležavanje na Blajburgu.

Klajne Zajtung tako piše o „hiljadama posetilaca na ustaškoj komemoraciji“, a dan ranije najavio je da se „na ustaškoj komemoraciji očekuje 15.000 ljudi“, i jedno i drugo već u naslovu. 

ORF je događaj najavio kao "ekstremističko desno" okupljanje, uz podsećanje da se prošle godin na tom mestu okupilo čak 35.000 ljudi.



Za razliku od prethodnih godina austrijske vlasti su nizom mera sprečile "ekstremistično politizovanje" ovog okupljanja, pa je na granici već sprečila unošenje ekstremističkih zastava, odora, kapa, znakova, pa i političkog propagandnog materijala, što je i sama biskupija Koruške uoči ovogodišnje komemoracije izrazito strogo osudila.

Austrija je još prošle godine krajem leta, u ranu jesen, provela sve zakonske pripreme kako bi ubuduće pod protivnacističku pravnu regulativu ove zemlje potpadalo i slavljenje drugih fašističkih režima iz Drugog svetskog rata, u konkretnom slučaju režima NDH i uopšte ustaškog pokreta.

Evroparlamentarac austrijskog SPO, Jozef Vaidenholcer je za hrvatski portal Express rekao da je među prvima pokrenuo ovogodišnju kampanju povodom obeležavanja uspomene na, kako je rekao, tretman ratnih zarobljenika s kraja Drugog svetskog rata.

„Hrvatska politika ne bi trebalo da podržava blajburška okupljanja, jer se na tom mestu ističu i simboli koji su u Hrvatskoj zabranjeni.

Ipak, hrvatski političari tamo dolaze svake godine, drže govore na mestu sećanja i učestvuju u polaganju venaca“, rekao je Vaidenholcer.

On je objasnio da austrijske vlade do sada nisu reagovale zato što se, prvo, sve odvija na privatnom zemljištu, drugo, zato što zakonodavstvo nije bilo prilagođeno kao danas i, treće, zato što je do odmicanja prema političkoj ekstremnosti došlo, kako je rekao, tek u 1990.