Izbori za Kongres: Test za Trampa, ali i za demokrate

Amerikanci danas biraju svih 435 članova Predstavničkog doma, čiji je mandat dve godine, i trećinu članova Senata - 35 od ukupno 100, za njihov novi šestogodišnji mandat.Pored toga, danas 36 američkih saveznih država danas bira guvernere, a novembarske izbore mnoge lokalne zajednice koriste da bi se građani izjasnili o za njih važnim pitanjima. 



Iako se niko ne usuđuje da sa sigurnošću prognozira ishod izbora, većina anketa ukazuje da će republikanci najverovatnije zadržati kontrolu nad Senatom, dok demokrate imaju šansu da preuzmu kontrolu Predstavničkim domom Kongresa.Trenutno, republikanci imaju većinu u oba kongresna doma - odnos snaga u Senatu je 51 prema 49, a u Predstavničkom domu 235 prema 193 (uz sedam upražnjenih mesta).



U SAD, gotovo po pravilu, stranka iz čijih redova je predsednik, na kongresnim izborima izgubi određeni broj mandata, zato što se ti izbori smataju referendumom o prve dve godine predsednikovog mandata.a kongresnim izborima odziv je uvek slabiji nego na predsedničkim, zbog čega su i republikanci i demokrate bili veoma uporni u pozivanju svojih glasača da na izbore izađu u što većem broju.



Značaj ovih izbora je i u tome što, ako prevlast pripadne demokratama, to bi otežalo poziciju predsednika Trampa i primoralo ga da menja pristup, dok bi, u suprotnom, ako sve ostane kao što je sada, Demokratskoj stranci predstojala ozbiljna unutarstranačka debata. 



Kongres ima veliki uticaj na američku unutrašnju politiku, pa bi, na primer, eventualna dominacija demokrata ugasila nade republikanaca da će eliminisati zdravstvenu reformu bivšeg predsednika Baraka Obame.Ipak, spoljna politika koju oblikuje predsednik, mada Kongres mora da je potvrdi, nije bila presudno pitanje ni na predsedničkim izborima, pa nije ni sada.