Избори за Конгрес: Тест за Трампа, али и за демократе

Американци данас бирају свих 435 чланова Представничког дома, чији је мандат две године, и трећину чланова Сената - 35 од укупно 100, за њихов нови шестогодишњи мандат.Поред тога, данас 36 америчких савезних држава данас бира гувернере, а новембарске изборе многе локалне заједнице користе да би се грађани изјаснили о за њих важним питањима. 



Иако се нико не усуђује да са сигурношћу прогнозира исход избора, већина анкета указује да ће републиканци највероватније задржати контролу над Сенатом, док демократе имају шансу да преузму контролу Представничким домом Конгреса.Тренутно, републиканци имају већину у оба конгресна дома - однос снага у Сенату је 51 према 49, а у Представничком дому 235 према 193 (уз седам упражњених места).



У САД, готово по правилу, странка из чијих редова је председник, на конгресним изборима изгуби одређени број мандата, зато што се ти избори сматају референдумом о прве две године председниковог мандата.а конгресним изборима одзив је увек слабији него на председничким, због чега су и републиканци и демократе били веома упорни у позивању својих гласача да на изборе изађу у што већем броју.



Значај ових избора је и у томе што, ако превласт припадне демократама, то би отежало позицију председника Трампа и приморало га да мења приступ, док би, у супротном, ако све остане као што је сада, Демократској странци предстојала озбиљна унутарстраначка дебата. 



Конгрес има велики утицај на америчку унутрашњу политику, па би, на пример, евентуална доминација демократа угасила наде републиканаца да ће елиминисати здравствену реформу бившег председника Барака Обаме.Ипак, спољна политика коју обликује председник, мада Конгрес мора да је потврди, није била пресудно питање ни на председничким изборима, па није ни сада.