Indijanska plemena protiv Trampove posete planini Rašmor
VAŠINGTON: Planovi predsednika Donalda Trampa da obeleži Dan nezavisnosti 4. jula na planini Rašmor gde se nalazi čuveni spomenik bivšim predsednicima SAD dobili su oštre kritike od Indijanaca koji na spomenik gledaju kao na skrnavljenje zemlje nasilno ukradene i iskorišćene da se oda počast vođama neprijateljskih naroda.
Nekoliko grupa aktivista planira proteste za Trampovu posetu Južnoj Dakoti 3. jula, koja će biti deo Trampove predizborne kampanje usred nacionalnog obračuna sa rasizmom i preispitivanja simbolike spomenika širom sveta, piše AP.
Mnogi američki aktivisti tvrde da je spomenik Rašmor uvredljiv, kao i mnogi spomenici Konfederacije koji se ruše i sklanjaju u SAD.
Četiri lica, uklesana u planinu dinamitom i bušilicama, poznata su kao "svetilište demokratije". Predsednike je vajar Gason Borglum izabrao zbog njihovog vođstva tokom četiri faze američkog razvoja: Vašington je vodio rođenje nacije, Džeferson je pokrenuo širenje prema zapadu; Linkoln je sačuvao uniju i oslobodio robove, Ruzvelt se zalagao za industrijske inovacije.
Pa ipak, za mnoge indijanske narode, uključujući Lakotu, Čejen, Omahu, Arapaho, Kiovu i Kiova-Apače, spomenik je skrnavljenje Crnih brda, koje smatraju svetim. Lakote to područje nazivaju Paha Sapa - "srce svega što postoji".
Tramp je odavno pokazao fascinaciju planinom Rašmor. Kristi Noem, guvernerka Južne Dakote, rekala je 2018. godine da joj je jednom prilikom aktuelni predsednik SAD rekao da je njegov san da se i njegovo lice ukleše na taj spomenik, prenosi AP.