Hjuman rajts voč: U Hrvatskoj visok stepen istorijskog revizionizma
ZAGREB: Organizacija Hjuman rajts voč (HRV) u godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj kontatuje da je u toj zemlji istorijski revizionizam među najvišima u EU, da je tokom prošle godine zabeleženo nekoliko nasilnih napada na hrvatske Srbe i da zvanični Zagreb nije snosio posledice za nezakonito i nasilno postupanje sa migrantima.
U izveštaju HRV za prošlu godinu se navodi da je u januaru u projektu "Sećanje na holokaust", koju su predvodili univerziteti širom Evrope, "ustanovljeno da je istorijski revizionizam Hrvatskoj među najvišima u Evropskoj uniji", preneo je portal Indeks.
Tokom godine je, navodi se, zabeleženo nekoliko nasilnih napada na hrvatske Srbe i dodaje da su hrvatska zaštitnica građana i udruženja civilnog društva izrazili zabrinutost zbog atmosfere netolerancije prema manjinama.
Hrvatska, ističu, nije snosila posledice evropskih institucija, iako je nezakonito i nasilno vraćala migrante u BiH i Srbiju, kršeći pritom zakone EU o izbeglicama i ljudskim pravima.
U izveštaju se dodaje da je i hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović za švajcarsku televiziju "potvrdila povremenu upotrebu sile, ali je kasnije povukla svoje komentare".
Prema podacima hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova, na koje se poziva HRW, u prvih osam meseci 2019. godine zabeleženo je 11.813 novih migranata i azilanata, uglavnom iz Avganistana, Pakistana i Turske, što je 8600 više u odnosu na isti period 2018.
U istom razdoblju 974 osobe zatražile azil, a vlasti su odobrile 71 zahtev za azilom, od čega i 13 iz 2018.
Hrvatska je izvestila da je na svojim granicama blokirala ulazak 9487 ljudi u prvih osam meseci ove godine, stoji u izveštaju.
Ministarstvo socijalne politike izvestilo je u januaru da je 4216 odraslih ljudi smešteno u 1481 udomiteljsku porodicu.
Po rečima dečjeg ombudsmana, romska deca su najugroženija grupa u prošloj godini sa ograničenim pristupom uslugama, skupina u 2019. godini, s ograničenim pristupom uslugama, zaključuje se u izveštaju.
U periodu između januara i septembra 2019. godine, nevladina organizacija Dokumenta zabeležila je 39 predmeta ratnih zločina protiv 59 optuženika pred sudovima u Hrvatskoj, stoji u izveštaju.
U istom razdoblju, 15 osoba je osuđeno za ratne zločine, uključujući i jednu za seksualno nasilje.