Хјуман рајтс воч: У Хрватској висок степен историјског ревизионизма
ЗАГРЕБ: Организација Хјуман рајтс воч (ХРВ) у годишњем извештају о стању људских права у Хрватској контатује да је у тој земљи историјски ревизионизам међу највишима у ЕУ, да је током прошле године забележено неколико насилних напада на хрватске Србе и да званични Загреб није сносио последице за незаконито и насилно поступање са мигрантима.
У извештају ХРВ за прошлу годину се наводи да је у јануару у пројекту "Сећање на холокауст", коју су предводили универзитети широм Европе, "установљено да је историјски ревизионизам Хрватској међу највишима у Европској унији", пренео је портал Индекс.
Током године је, наводи се, забележено неколико насилних напада на хрватске Србе и додаје да су хрватска заштитница грађана и удружења цивилног друштва изразили забринутост због атмосфере нетолеранције према мањинама.
Хрватска, истичу, није сносила последице европских институција, иако је незаконито и насилно враћала мигранте у БиХ и Србију, кршећи притом законе ЕУ о избеглицама и људским правима.
У извештају се додаје да је и хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић за швајцарску телевизију "потврдила повремену употребу силе, али је касније повукла своје коментаре".
Према подацима хрватског министарства унутрашњих послова, на које се позива HRW, у првих осам месеци 2019. године забележено је 11.813 нових миграната и азиланата, углавном из Авганистана, Пакистана и Турске, што је 8600 више у односу на исти период 2018.
У истом раздобљу 974 особе затражиле азил, а власти су одобриле 71 захтев за азилом, од чега и 13 из 2018.
Хрватска је известила да је на својим границама блокирала улазак 9487 људи у првих осам месеци ове године, стоји у извештају.
Министарство социјалне политике известило је у јануару да је 4216 одраслих људи смештено у 1481 удомитељску породицу.
По речима дечјег омбудсмана, ромска деца су најугроженија група у прошлој години са ограниченим приступом услугама, скупина у 2019. години, с ограниченим приступом услугама, закључује се у извештају.
У периоду између јануара и септембра 2019. године, невладина организација Документа забележила је 39 предмета ратних злочина против 59 оптуженика пред судовима у Хрватској, стоји у извештају.
У истом раздобљу, 15 особа је осуђено за ратне злочине, укључујући и једну за сексуално насиље.