Đukanović: C.Gora neće biti prinesena na "žrtvenik" Srbije

CETINJE: Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je danas, povodom najnovijih događaja u toj zemlji, da bi Srpska pravoslavna crkva (SPC) da upravlja Crnom Gorom, da joj određuje karakter i budući razvoj, što bi, kako je rekao, značilo kraj Crne Gore i njeno "prinošenje" na žrtvenik Srbije.



"Je li Crnoj Gori mesto u Evropi ili na drugoj strani", zapitao je crnogorski predsednik na konferenciji za novinare povodom dve godine od izbora na tu funkciju, koja je održana ispred rezidencije na Cetinju.



Đukanović je rekao da je Zakon o slobodi verioispovesti otvorio pitanje opstanka Crne Gore i poručio da će “sve oteto biti vraćeno državi”.



“Svaka neodlučnost povodom strateškog kursa kretanja savremene Crne Gore značila bi produžetak lutanja, zaostajanja, verovatno i fatalnog kašnjenja u potrebi da postanemo deo razvijenog demokratskog sveta. Jedino u tom kontekstu vidim i uzavrele nesporazume na temu odnosa Države i Crkve”, rekao je Đukanović.



Uz tvrdnje da je 2015, 2016. i s kraja 2019, nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti bilo pokušaja nasilnnog preuzimanja vlasti u Crnoj Gori, Đukanović kaže da je taj zakon bio iskorišćen za pokušaj destabilizacije zemlje.



“Otpor SPC da vrati ono što je oteto i ukradeno od Crne Gore. Sve što je stečeno zakonito, srećno im bilo. Oteto će opet biti vraćeno Crnoj Gori. Zakon je otvorio pitanje opstanka Crne Gore. Ambicija preko određenih strukutra da preuzmu sudbinu Crne Gore u svoje ruke. A to bi značio kraj i prinošenje Crne Gore na žrtvenik Srbije. Ne nudite nam ''okrvavljene'' formule za budućnost Crne Gore i Balkana”, poručio je crnogorski predsednik.



Uverava da tu nije reč o zakonu, niti o imovini, jer i taj zakon i ukupna pravna i demokratska praksa, kaže, danas svakome, dakle i verskim zajednicama, obezbeđuje pouzdanu imovinsku zaštitu pred nacionalnim i evropskim pravosudnim institucijama.



“Reč je o drugom. Da li je Crna Gora u stanju da uspostavi vladavinu prava koja nije samo imperativ evropske integracije, nego, prevashodno normalnog i civilizovanog života u našoj državi? Ili, postoje subjekti društva koji imaju ekskluzivna prava, kao što je slučaj sa SPC, koja bi da upravlja Crnom Gorom, da joj određuje karakter i budući razvoj? Preciznije, da li je Crna Gora demokratsko multietničko društvo, ili srednjevekovno teokratsko, srpsko, kako nas podučavaju crkveni velikodostojnici. Da li je Crnoj Gori mesto u Evropi, time i u zapadnoj hemisferi, ili na suprotnoj strani?”, naveo je.



Pitanje je, kaže, i da li Crna Gora treba da postoji, budući da je već napravila toliko „pogrešnih“ izbora u ovih 14 godina, ili neko drugi treba da donosi odluke u njeno ime.



“I ne manje važno - treba li Crna Gora da ostane nepokolebljiva u odbrani tekovina antifašizma, ili će prihvatiti samozvane mesije koji nam se preporučuju da mire žive i mrtve? Da, ako dobro čitam, mire fašiste i antifašiste. Moj odgovor je kristalno jasan. Crna Gora nije nepromišljeno izabrala. Naš izbor je nezavisnost i suverenost. Naš izbor je multietničnost. Naš izbor je evropski sistem vrednosti. Naš izbor je NATO kao garancija stabilnosti. Naš izbor je zaštita i afirmacija ljudskih prava i sloboda, uključujući i slobodu veroispovesti”.



Pritom, svaka verska zajednica može biti samo ravnopravna sa drugima i samo deo društva, a ne pandan državi.



“ I naš izbor je zauvek šta god videli u našem okruženju - antifašizam kao neprolazna vertikala hiljadugodišnjeg crnogorskog trajanja”, zaključio je Đukanović.