Dalevska Grenj: Poljska nije ni sebična ni nezahvalna

dr Hana Dalevska Grenj, otpravnica poslova Ambasade Poljske, zemlje koja 1. jula preuzima predsedavanje Višegradskom grupom. „To je put ka stabilizaciji regiona, što nam je u interesu. Bliski smo susedi i želimo da vaš region bude bezbedan”, poruka je dr Hane Delevske Grenj.

– Shvatamo značaj Srbije za stabilizaciju Zapadnog Balkana i smatramo je važnim partnerom Poljske u ovom delu Evrope. Za Srbiju, pak,

Poljska može biti dobar model modernizacije države i primer civilizacijskog uspeha. Nama su hrabre odluke zagarantovale sigurnost i omogućile razvoj i modernizaciju zemlje, što je rezultiralo privrednim uspehom. Srbiji želimo sličan uspeh. Zato i delimo s vama iskustva iz pretpristupnog perioda i sada članstva u EU. Razvijamo saradnju između različitih resora, lokalnih samouprava i kulturnih institucija, a veoma smo ponosni na uspešnu promociju poljske kulture u Srbiji 2017 – predočila nam je dr Hana Dalevska Grenj, višegodišnji šef političkoekonomskog odeljenja ambasade u Beogradu, inače univerzitetska profesorka južnoslovenskih jezika.

* Poljska je godinama jedna od uspešnijih priča u Evropskoj uniji?

– Ulazak u Evropsku uniju i uspešno korišćenje EU fondova ojačali su poziciju privrede Poljske, šeste po veličini u Uniji. U poslednjih 25 godina došlo je do šestostrukog rasta nominalnog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP), a poljski izvoz je udvadesetostručen. U vreme svetske ekonomske krize Poljska je ojačala poziciju u regionu Srednje i Istočne Evrope i na čitavom kontinentu. Tokom 2015. je rast BDP-a bio na nivou 3,6 odsto, a prema podacima Svetske banke i ove i sledeće godine može se očekivati sličan i veći rast. Privredni oporavak odražava se i na poboljšan kvalitet života Poljaka. U decembru 2015. stopa nezaposlenosti iznosila je 9,8 odsto, uz prognozu daljeg pada nezaposlenosti do nivoa ispod devet odsto. Pri tome je posečna plata u preduzetničkom sektoru u januaru ove godine iznosila oko 934 evra.

* A kako se u Varšavi gleda na sadašnje odnose sa institucijama EU?

– Poljska je angažovana, aktivna i respektabilna članica EU i deo rešenja najvažnijih evropskih problema. Jedinstvo Zapada je ključna strateška paradigma poljske spoljne politike. Međutim, to nikako ne znači da će Poljska nekritički prihvatati svako predloženo rešenje. EU prolazi kroz period napetosti i promena, koje su često uzrokovane kriznim situacijama. Nekritički stav bi bio medveđa usluga Evropi.

* Poljska će od 1. jula biti na čelu Višegradske grupe (V4). Koji su planovi Poljske u toj grupaciji do leta 2017?

– Višegradska grupa je za 25 godina postojanja postigla ogroman uspeh i doprinela ubrzanju procesa integracije Poljske, Češke, Mađarske i Slovačke u NATO i EU. Saradnja u V4 je platforma za usaglašavanje našeg delovanja i realizaciju zajedničkih regionalnih interesa. Program poljskog predsedavanja biće dostupan posle sastanka premijera zemalja V4 u Pragu, početkom juna. Od suštinskog značaja za V4 su finansijska pitanja u EU, naročito buyet za 2017, pregled Višegodišnjeg finansijskog okvira 2014-2020. i Energetska unija. Zemlje V4 moraju biti oprezne i solidarne po pitanju opasnosti po evropsku bezbednost koje dolaze iz južnog i istočnog susedstva EU, kao i migrantske krize. Računamo na primenu planova zemalja V4 za izgradnju gasnog koridora Sever-Jug i koridora Via Karpatia.

* Kakav je stav Poljske prema migrantskoj krizi u Evropi?

– Nismo sebični i nezahvalni. Poljaci imaju tešku istoriju i više puta su bili u situaciji izbeglica. Drugi narodi su im tada pružali pomoć i Poljaci su im do danas zahvalni zbog toga. Poljska aktivno učestvuje u pružanju finansijske i logističke pomoći licima direktno pogođenim krizom na Bliskom istoku. U 2015. smo udvostručili pomoć izbeglicama iz Sirije; uvećali smo i buyet Visokog komesara UN za izbeglice na milion evra. Poljska je za 2016. namenila daljih 4,4 miliona evra fondovima EU za Siriju i Afriku. Pomažemo zemlje koje prihvataju najveći broj izbeglica i raseljenih lica, posebno Jordan i Liban. Poljska granična policija je u Grčkoj, na slovenačko-hrvatskoj granici... Migrantska kriza zahteva višedimenzionalni odgovor EU, koji uzima u obzir i unutrašnje i spoljašnje aspekte. Najvažnije je da migrantska politika EU bude usredsređena na uspešno obezbeđivanje unutrašnjih granica Enije, efikasnu primenu sporazuma između EU i Turske i rešavanje izvornih uzroka migracije.

Borislav Korkodelović

Ostojićevo neguje tradiciju

* Ostojićevo kraj Čoke je jedino mesto u Srbiji u kome kompaktno žive Poljaci. Kako ocenjujete njihov položaj u našoj zemlji?

– Poljska zajednica u Ostojićevu broji oko 150 ljudi, potomaka emigracije iz 19. veka koji su došli iz okoline grada Visle na jugu Poljske. U Srbiji je oko 740 Poljaka. Poljska zajednica u Ostojićevu odlično sarađuje u okviru multietničkog lokalnog stanovništva, i lokalne vlasti opštine Čoka su im naklonjene. Poljaci iz Ostojićeva i lokalna samouprava opštine Čoka sarađuju sa opštinom Visla u Poljskoj. Muzički nadarena poljska, srpska, mađarska i romska deca iz multietničke škole u Ostojićevu, su bila atrakcija na važnim događajima koje je Ambasada organizovala - na proslavi Svetskog dana poljske dijaspore u Beogradu 2014. pod pokroviteljstvom predsednika Senata poljskog parlamenta i promociji poljske hrane na Trgu Republike u Beogradu u okviru Poljsko-srpskog biznis foruma 2015.

Na Olimpijadu u poljskim odelima

* Vaša poruka poslovnim ljudima iz Srbije?

– U Poljskoj je, naročito u periodu tranzicije, iskazan veoma snažan preduzetnički i kreativni duh Poljaka. Njega je važno održavati i podsticati, ne samo u privredi. Trebalo bi još sada ispitivati mogućnosti koje se srpskim preduzetnicima otvaraju u procesu prijema u EU kada je reč o razvoju preduzetništva. Važno je i verovati u uspeh. Mi, Poljaci smo obično veoma samokritični i volimo da se žalimo. No, uspeh u proteklih 25 godina doveo je do toga da čak i sami priznajemo da smo uspeli. Ako smo mi uspeli, uspećete i vi. Inače, poslednjih godina je vrednost trgovinske razmene između naših dvaju zemalja udvostručena i u 2014. je dostigla 836,2 miliona evra. Zabeležen je neznatan pad u 2015, ali istovremeno je porasla vrednost srpskog izvoza za čak 16,2 odsto. Poljske firme su već godinama prisutne u Srbiji: Ašeco, Rafako, Tele-fonika, Kopeks, Pol-Mot. Ove godine je poljska firma OTCF –vlasnik marke 4F – potpisala ugovor sa Olimpijskim komitetom Srbije, pa će vaši sportisti na Letnjim olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru i Zimskim u Pjongjangu 2018. nositi odela dizajnirana u Vjelički kod Krakova.