Američko političko nebo bez zvezda

 istoriji u trci za fotelju šefa Sjedinjenih Država. Prethodno su republikanci na svojoj konvenciji podržali kandidaturu Donalda Trampa, tako da na izborima 8. novembra može da se očekuje oštra borba s neizvesnim ishodom. Ne samo oštra, nego i prljava, sudeći po toku i tonu stranačkih predizbora u kojima je dominirala svađa s povremenim jetkim komentarima na zbivanja u suparničkom taboru i generalno nizak, bezidejan nivo debate.



Prema anketama Klintonova i Tramp se smenjuju u vođstvu sa dva do tri odsto glasova. Tako će verovatno biti do samog kraja pre svega zato što su osećanja većine Amerikanaca prilično pomešana u pogledu oba kandidata. Prema nekim merenjima oštro polarizovanog javnog mnjenja i Tramp o Klintonova spadaju u najomraženije buduće predsednike – nju ne može da smisli gotovo 70 odsto ispitanika, nešto manje Trampa, pa za koji mesec mogu da računaju s najtanjom mogućom podrškom u odnosu na prethodnike, a koja će nekom od njih biti dovoljna za osvajanje fotelje u Beloj kući.



Živi primer zbog čega je to tako u slučaju Klintonove jeste svakako njen suprug Bil, koji je na konvenciji u Filadelfiji nastojao da pokrene divljenje prema svojoj lepšoj polovini. Bivši američki predsednik, poznat kao jedan od najboljih političkih govornika u zemlji, komplementirao je Hilari da je "najbolji kreator promena kojeg je ikad sreo u životu" i da “treba da je birate zato što ona nikada ne odustaje, pa ni kada je teško” (hm, neko je prokomentarisao, “da li to znači da ćemo ponovo u neki novi rat”). “Neverovatno”, rekao je jedan od prisutnih delegata, a prenele su agencije, “upravo je pogodio pravi ton”. Klinton je pokazao harizmu koja je podsetila na rane 1990-te kada se njegova zvezda pojavila na američkom političkom nebu.



Ali koliko mu je za verovati, kada Amerika odavno bruji da je još u prvim godinama svog mandata varao svoju Hilari u svakoj prilici, sve do skandala s Monikom Levinski? Drugo, rođena žena mu je omogućila da zaradi pet miliona dolara preko fonda koji je osnovala – biznis sa naplaćivanjem intelektualnih usluga i lobiranjem im baš dobro ide. Ima li tu nekog sukoba interesa između privatnog i javnog? Jednostavno, bračni par igra okretne igre s velikim novcem koji ih odvaja od ostatka nacije.



Doduše, Bilu Klintonu je upisan pozitivan bilans svojevremenog predsednikovanja – omogućio je zapošljavanje i uravnotežio državnu kasu sanirajući ogroman minus u federalnom buyetu, ali je činjenica da je samo uz pomoć proceduralnih trikova 1998. uspeo da se održi na vlasti. Potom se u poslednjim godinama mandata, počev od bombardovanja Srbije 1999. bez odluke Saveta bezbednosti uz narušavanje međunarodnog prava, nametnuo kao svetski lider, ali je ujedno utro put Bušu Mlađem čiji je intervencionizam potkopao bilo kakav stabilan poredak u svetu, i izazvao radikalizovanje muslimana i otrovne terorističke izdanke po svim meridijanima. Zbog toga više ne važi ona floskula da Amerika kada i greši, to radi u svoju korist i pretvara grešku u dobitak.



Stoga je ujedno veliko pitanje da li je dugogodišnje političko iskustvo Klintonove prednost, ili je u očima mnogih američkih birača to njena najveća slabost: previše je dugo prisutna kao deo sistema koji je počeo da zaribava. U svojoj kampanji nije ponudila nikakvu strategiju za najširi sloj stanovništva koji oseća posledice globalizacije na svojoj koži, a poslovi su otišli negde daleko, preko okeana.

Šta će biti s tim ljudima, da krenu trbuhom za kruhom u Kinu? Upravo je preuzimanjem delova Sandersovog programa Klintonova pokušala da ublaži to što je njena priča za osetljive uši američkih birača previše liberalna. U svakom slučaju, ona se percipira kao deo elite koja je ostavila ljude na cedilu i ne bi bilo ništa neobično da se u novembru glasačko raspoloženje pretvori u neku vrstu protestnog glasanja, poput onoga što su priredili Britanci i njihovo osiromašeno radništvo s neizvesnom budućnošću.

Za razliku od nje, Tramp mnogima deluje “autentično” – što na umu to na drumu. Niko mu ne piše govore, pa tu bude svega i svačega – od građenja zida prema Meksiku do zabrane ulaska muslimanima u SAD, od “žena u teranju” do vraćanja mučenja zatvorenika nalivanjem vode. “Časte” ga opisima da je “narcisoidni, populistički orangutan” s političkim iskustvom “paradajza” i etikom diktatora trećeg sveta koji bi da “ratuje oko svega i svačega sa svim i svakim”. Pravi proizvod ideološkog krila jastrebova-republikanaca, zadrte “Čajanke”, Tramp je u svojoj borbi za vlast zdruzgao bilo kakav respekt prema političkim protivnicima, a političku kulturu Država sveo na beznadežno nizak nivo.



To, međutim, i te kako pali. Bes prema eliti mu donosi poene, pa mu je poznati reditelj Majkl Mur u briljantnoj analizi objavljenoj na svom sajtu prognozirao pobedu. Mur predviđa da će se Tramp fokusirati na matematiku Srednjeg zapada, odnosno tradicionalno demokratske, radničke države Mičegen, Ohajo, Pensilvaniju i Viskonsin. Podrška Klintonove Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini i Sporazumu o transpacifičkom partnerstvu koji su po Trampu uništili industrijske centre SAD, dala mu je povod da izjavi ispred Fordove fabrike motora, da će ukoliko Ford zaista zatvori fabriku i preseli je u Meksiko, uvesti porez od 35 odsto na kola proizvedena tamo.



"Od Grin beja do Pitsburga, ovo je kao srednja Engleska, osiromašena, potištena, koja se bori za život, ostatak onoga što smo zvali srednjom klasom. Ono što se u Velikoj Britaniji dogodilo sa Bregzitom dogodiće se i ovde," smatra američki režiser. "Mnogi će glasati za Trampa ne zato što se slažu sa njim, ili im se dopadaju njegove predrasude i ego, već zato što su besni na urušeni politički sistem i žele da protresu stvari".    

Sve u svemu, Amerikance za nešto više od tri meseca očekuju izbori na kojima će mnogi iz protesta zaokružiti ime koje donosi mnogo nepoznanica, neizvesnosti i produbljavanje postojećih podela. Aktuelni sukobi na ulicama američkih gradova između Afroamerikanaca i policije mogu tako da budu samo uvod u sve oštrije sukobe i pobunu protiv sistema. I dok s jedne strane Mask u Silicijumskoj dolini pravi brend “tesla”, robotizovani eko-automobil bez vozača, ljudi koje očekuje nezaposlenost već za mandata sledećeg američkog predsednika – pod uticajem novih pametnih tehnologija četvrte industrijske revolucije – pitaju se da li će imati dovoljno da prežive. Ili će, pak, dobijati bonove za narodnu kuhinju, besni što je u američku politiku ušao veliki novac krupnog biznisa koji ne mari za njihove interese.



Pojednostavljeno, konsenzus između bogatih i siromašnih je jedini izlaz da se to društvo ne raspada svakodnevno u patologiji savremenog sveta. Američko političko nebo je ostalo bez prave zvezde i nade za sve. Jer, tako nešto je ponudio Berni Sanders, a ne i preostali dvojac u trci za Belu kuću.



Relja Knežević