AKO NEŠTO NE URADIMO...Stručnjaci UPOZORAVAJU: Kovid će za ovo biti smejurija! Evo s kakvom POŠASTI se SUOČAVA čovečanstvo

Dejvis, koja je sada specijalni izaslanik Velike Britanije za antimikrobnu rezistenciju (AMR), izgubila je svoje kumče pre dve godine od infekcije koja se nije mogla lečiti.

Profesorka sada pokušava da objasni šta će se dogoditi svetu ukoliko ne uspemo da se izborimo sa ovim problemom u narodnoj deceniji, ističući da je ovaj problem "akutniji" od klimatskih promena. Infekcije koje su otrporne na lekove već sada odnesu više od 1,2 miliona života godišnje, piše Gardijan.

Izgleda da ima mnogo ljudi sa nelečivim infekcijama i morali bismo da pređemo na izolaciju ljudi koji se ne leče kako ne bismo zarazili njihove porodice i zajednice. Dakle, to je zaista katastrofalna slika. To bi učinilo da neki od kovida izgledaju minorno, rekla je Dejvis.

AMR znači da se neke infekcije izazvane bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima više ne mogu lečiti dostupnim lekovima. Izloženost lekovima omogućava bakterijama da razviju sposobnost da im se odupru, a prekomerna upotreba lekova kao što su antibiotici ubrzava taj proces.

Široko rasprostranjena otpornost učinila bi većinu moderne medicine previše rizičnom, što bi uticalo na intervencije uključujući carski rez, intervencije protiv raka i transplantaciju organa.

Ako ne uradimo nešto u narednih deset godina, onda sam zaista u strahu, ističe profesorka.

Bez razvoja novih tretmana doći će do zastoja decenijama.

Znamo da virusi sagorevaju, generalno razvijate imunitet stada, ali ovo nije tako, kaže profesorka.

Prošle nedelje vlada Ujedinjenog Kraljevstva objavila je nacionalni akcioni plan za AMR, sa obavezama da smanji upotrebu antimikrobnih sredstava i kod ljudi i kod životinja, ojača nadzor infekcija otpornih na lekove i podstakne industriju da razvija nove lekove i vakcine.

Predstavljajući plan, Marija Kolfild, ministarka zdravlja, rekla je da su u svetu, koji se oporavlja od dubokog uticaja pandemije kovida-19, međunarodna saradnja i spremnost za globalne zdravstvene izazove poprimili nivo važnosti bez presedana.

Dejvis je provela više od decenije upozoravajući na problem, ali je rekla da ju je zaista pogodio kada je njeno "prelepa kumica", Emili Hojl, u 38. godini umrla od infekcije otporne na lekove.

Emili je imala cističnu fibrozu i imala je dve transplantacije pluže pre nego što se inficirala sa "Mycobacteroides abscessus", koja je bila otporna na lekove.

Njeni lekari su pokušali sve.

Ali mislila sam, gledajući unazad godinu dana pre nego što je umrla, da je verovatno da će je ovo ubiti. I znala je i ona, nekih šest meseci pre smrti, da ovo neće moći da izleči i da će je to verovatno ubiti. Otišla je lepo, bila je toliko dostojanstvena, smejala se, šalila, pokušala da olakša svom suprugu, porodici, svima nama, bila je veoma posebna, ispričala je profesorka prisećajući se svoje kumice.

Profesorka kaže da joj je Emili pre smrti dala odobrenje da njenu priču koristi da upozori svet. Smrt kumice dala je snagu profesorki da se bori i dokaže svetu da je ovo problem svih.

Moja generacija i stariji su koristili antibiotike i ne dopunjavamo ih. Ne vodimo računa o tome da se naša hrana proizvodi sa što je moguće manjom upotrebom njih. I dugujem svojoj deci i, ako ih budem imala, unucima i narednim generacijama da dam sve od sebe, kaže profesorka.

U današnje vreme postoje i pitanja pravičnosti. Svaki peti smrtni slučaj uzrokovan AMR je kod deteta mlađeg od pet godina, obično u podsaharskoj Africi, kaže Dejvis i dodaje da je tu problem "posebno rasprostranjen i katastrofalan".

Mnoge zemlje su takođe teško pogođene klimatskom krizom, a Dejvis kaže da su ta dva problema međusobno povezana.

Ako ne kontrolišemo i ne ublažimo AMR, onda će on ubiti više ljudi pre klimatskih promena, zaključila je profesorka.

Klima će 'igrati' na mnogo načina, ali razmislite o poplavnim vodama, razmislite o kanalizaciji, razmislite o raseljavanju, razmislite o olujama i onome što šire i nedostatku čiste vode ako imate sušu - infekcije rastu, objašnjava profesorka.

Postoje globalni napori da se smanji neprikladna upotreba lekova kao što su antibiotici u medicini, iako je pandemija kovida-19 zaustavila napredak u mnogim od tih inicijativa. Nekoliko novih antibiotika je stvoreno poslednjih godina i to pitanje je "komplikovano" jer uključuje sektore kao što su poljoprivreda i javno zdravlje.

Više od dve trećina antibiotika ide na životinje na farmama, kaže Dejvis, obično da bi se podstakao rast ili sprečile infekcije u prenaseljenim, nehigijenskim uslovima, umesto da se leče specifične infekcije.

Neke azijske riblje farme su dodavale antibiotike u hranu za ribe, delom zato što je jeftinija, ali i zbog nedostatka istraživanja o tome koje infekcije se javljaju kod lokalnih vrsta riba kao što je tilapija i koje vakcine bi mogle biti potrebne, kaže Dejvis.

Ukoliko nemate adekvatnu, pažljivu primenu, rizikujete da izgubite kontrolu, navodi profesorka.

Životinje, ali i ljudi, izlučuju do 80 odsto antibiotika koje unose, ističe Dejvis i dodaje da to zagađuje životnu sredinu.

Fabrike koje proizvode antibiotike možda ne kontrolišu svoje otpadne vode, dozvoljavajući dramatične količine da uđu u sisteme vode, ističe.

Dnevnik/Telegraf