„Zelena prestonica” donela nova radna mesta

kao i rezultata koje je na tom planu do sada ostvarila. Gradska uprava na čelu sa Zoranom Jankovićem najzaslužnija je za osvajanje ovog priznanja, što je bio povod za razgovor sa dugogodišnjim gradonačelnikom Ljubljane:



– Titula Zelena prestonica Evrope 2016. je najveće priznanje, koje jedan grad može da dobije za održivi razvoj. Ljubljana je tako postala “evropski prvak”, da se izrazim u sportskom žargonu, i postala je ambasador “zelenog”, na što smo izuzetno ponosni – izjavio je Janković u ekskluzivnom intervjuu za naš list. – Mi smo jedini grad u ovom delu Evrope, koji je do sada primio ovaj laskavi naziv. Komisija je u obrazloženju istakla da smo u najkraće vreme realizovali najviše promena u kvalitetu, u skladu sa Vizijom Ljubljana 2025, koju smo pokrenuli još 2007. godine. Ponosan sam da Viziju stvarno i živimo i ostvarujemo sve ovo vreme, još i pre nego što smo dobili titulu. Ona istovremeno predstavlja i obavezu, i to ne samo da ostvarujemo postavljene ciljeve, nego i da primere dobre prakse širimo dalje.



Šta konkretno očekujete za Ljubljanu kao posledicu dobijanja ove zvučne titule?



– Ljubljana je ovom titulom dobila na prepoznatljivosti. Mnogi gradovi, ne samo u Evropi, nego i šire, pozivaju nas na susrete, žele da uče od nas... O tome da je interesovanje za Ljubljanu sve izraženije, svedoče i podaci o poseti turista, koja beleži porast od oko 20 procenata, a konkretan rezultat dobijene titule predstavljaju i nove investicije. Tako se u Ljubljani gradi hotel sa pet zvezdica hotelskog lanca Interkontinental, a dobićemo i trgovinu Ikea i Merkatorov logistički centar. Ove tri investicije zajedno obezbediće približno 3.000 novih radnih mesta, a vrede oko 300 miliona evra.



Šta će se u zelenoj prestonici Evrope događati ove godine u vezi sa osvešćivanjem stanovništva za održivi razvoj?



– Ponosni smo da čitav grad diše u duhu održivog razvoja, tako da praktično ne postoji događaj, koji nije obojen “zeleno” - bilo da se radi o masovnim priredbama, kao što je već šezdeseti Pohod pored žice, juče održan pod parolom “Bez otpadaka!”, ili o drugim, manjim događajima. Pripremili smo i priručnik za organizaciju događaja na održivim principima, čime želimo i druge da podstaknemo na pažljiviji odnos prema životnom okruženju. Ovih dana smo zaključili i tradicionalnu jednomesečnu akciju “Za lepšu Ljubljanu”, u okviru koje su brojna udruženja i pojedinci svojim aktivnostima doprineli čistijem i uređenijem izgledu našeg grada. Saradnici velike gradske porodice posadili su 6.500 stabala na područjima koje je pre dve godine jako pogodila ledena kiša. To je bio nastavak akcije, koju smo započeli prošle godine, kada smo posadili 6.000 stabala. Time smo postigli cilj, koji smo postavili prošle godine, da svaki član velike gradske porodice, a ima nas 12.089, posadi svoje stablo. Veliku pažnju posvećujemo i našim najmlađima u vrtićima i školama, koji se već od malih nogu obrazuju i uče pažljivom i odgovornom odnosu prema prirodi. Mogu da kažem da čitav grad živi sa nama ovu pozitivnu priču i zaista mi je drago da je to tako.



U programe su direktno uključeni i mnogi Ljubljančani?



– Ovu godinu smo podelili na 12 tematskih ekoloških sklopova. Svaki dan se u Informacionoj tački Zelene prestonice Evrope, koja stoji ispred Gradske kuće, održava raznovrstan program, namenjen svim generacijama, a koji je nastao u saradnji sa brojnim partnerima, organizacijama, društvima... April je, na primer, bio posvećen kvalitetu zvučnog okruženja, a maj će biti namenjen zelenim površinama, kojih u Ljubljani ima gotovo tri četvrtine, odnosno, čak 542 m2 po stanovniku. Značajnu ulogu imaju i mesne zajednice, budući da svaka na tri nedelje postaje ambasador zelene prestonice, pa se na taj način u događanje uključuju mnogi građani. Tako zaista svaki građanin može da se oseti kao deo ljubaznog, bezbednog, čistog i zelenog grada i da za taj grad nešto dobro i uradi.



Za vreme Vašeg mandata Ljubljana je jako ulepšala svoj izgled, turisti su oduševljeni i njihov broj iz dana u dan raste. Kako ove promene prihvataju sami građani? Da li ih ipak delom osećaju i kao ograničenja i smetnje?



– Ubeđen sam da je velika većina građana zadovoljna promenama, budući da im se zbog njih poboljšao kvalitet života. Istina, u početku sve nije bilo tako jednostavno, kao što se čini na prvi pogled. Bilo je potrebno izvesno vreme da se ljudi na promene naviknu i da ih prihvate. Na primer, zatvaranje gradskog centra za motorni saobraćaj bilo je praćeno sa dosta loše volje i sumnji. Mnogi su smatrali da će centar grada da zamre, a dogodilo se upravo suprotno – oslobođen automobila i namenjen pešacima i biciklistima zaživeo je u potpuno novom svetlu i postao velika gradska dnevna soba sa raznovrsnim kulturnim, društvenim, sportskim i drugim događanjima.



Danas niko ne može ni da zamisli da se autom preveze preko Tromostovja (čuvenog trostrukog mosta u centru Ljubljane), a nekada je preko njega i pored Gradske kuće vozio gradski autobus. Kod uvođenja promena ljudima je potrebno objasniti zašto su one potrebne, šta će time dobiti i ponuditi im alternativna rešenja. Tako smo u centru grada uveli 4 besplatna električna vozila Kavalir, sistem iznajmljivanja bicikla na principu samoposluge “BicikeLJ”, koji je izuzetno popularan među korisnicima, obnovili smo i izgradili nove mostove preko Ljubljanice i tako ljudima skratili puteve. Površine, namenjene pešacima, od 2007. povećali smo za čak 620 posto i danas one obuhvataju oko 100.000 m2. Uostalom, o zadovoljstvu građana svedoči i prošlogodišnje istraživanje Evropske komisije Eurobarometar, prema kojoj je čak 92 odsto upitanih stanovnika Ljubljane odgovorilo da su zadovoljni životom u gradu.



Koji će biti vaši prioritetni zadaci u oblasti “zelenog” razvoja grada kada Ljubljana ne bude više Zelena prestonica Evrope?



– Ne može sa živeti na lovorikama. Kako je Ljubljana dobila titulu Zelena prestonica Evrope zbog svojih pređašnjih dostignuća, tako ćemo održivi način života nastaviti i u budućnosti. Mnoge projekte, koje sprovodimo realizovali bi u svakom slučaju, i kada ne bismo bili Zelena prestonica Evrope. A i kada to formalno više ne budemo, ostaćemo “zeleni” i održivi i dalje. Jedino briga za okruženje i solidarnost sa budućim generacijama je put koji garantuje da ćemo našu planetu očuvati takvu kakvu imamo, i za nas i za one koji dolaze. Drugih alternativa nema.



Seniha Muharemi Vukas

Centar nije privilegovan



U javnosti se ponekad čuju ocene o privilegovanosti centra grada i za turiste interesantnih lokacija na račun prigradskih naselja?



– Argumenti o privilegovanosti gradskog centra u poređenju sa drugim naseljima ne stoje. Ali je činjenica da se sa promenama od negde mora krenuti i najlogičnije je s njima početi u centru grada, koji je i najposećeniji. Svi dolaze u centar i vide promene, dok su problemi pojedinih prigradskih naselja poznata samo tamošnjim stanovnicima. Ali oni dobro znaju i šta se do sada uradilo u njihovoj zajednici i kakvi su dalji planovi. Održavaju se redovni susreti sa predstavnicima mesnih zajednica, na kojima oni ističu svoje potrebe i želje, a mi ih – ako je to ikako moguće – realizujemo. Samo za ilustraciju navodim da je u Ljubljani u proteklih devet godina realizovano ukupno oko 1.700 projekata, a od toga u centru svega 300.