Predrag Zimonjić: Korona će promeniti svest ljudi

Prijatno je bilo, posle nekoliko godina, čuti glas starog prijatelja. Znajući da je sada trener člana italijanske A 2 divizije ekipe Komo iz istoimenog grada na obali jezera istog imena koje Italijani dele sa Švajcarcima, odmah je usledilo pitanje o zdravlju.

- Ovde je više nego opasna situacija, ali nema igrača našeg kluba zaraženih od virusa. Svakodnevna slika odvoženja žrtava, najvećim delom iz ovdašnje Lombardije, uzdrmala je svet. Stručne analize će vremenom dati tačnu dijagnostiku gde se pogrešilo u Italiji sa korona virusom, ali već vlada mišljenje da nije smelo da se dozvoli da bolest uđe u bolnice. Bolesni su morala pre toga da budu smešteni u neku vrstu zdravstvenih prihvatilišta. Sad je pitanje šta će biti posle. Imajući u vidu situaciju u Italiji, mislim da će se svest ljudi promeniti. Bez sumnje, i dalje će biti hleba i igara, ali će se bilo kojoj sličnoj situaciji prići mnogo organizovanije - jasan je Predrag Zimonjić.

Obradovala ga je vest da u Bečeju, bar za sada, nema zaraženih i da se u Srbiji pristupilo vrlo organizovano u suzbijanju pandemije. Iz predivnog Koma, ali i samo sedamdesetak kilometara udaljenjog Bergama i Milana, poručuje da se ostane kod kuće i time zaštiti svoj i tuđi život. On je sa suprugom Irenom, koja je svojevremeno bila atletičarka, i najmlađim sinom u Komu. Ćerka Mia studira u Torinu, a srednji sin, devetnaestogodišnji Strahinja je odabrao košarku i sada je član razvojne ekipe Žarkovo.

- Osamostalio sam se u trenerskom poslu i preuzeo sam seniorsku ekipu Komo, kluba koji, što nije uobičajeno za italijanske prilike, poklanja dužnu pažnju mlađim kategorijama, koje vodi nekadašnji igrač splitskog Jadrana Ivan Žanetić. Mnogo toga zavisi od vremena posle aktuelne pandemije, ali ako nastavimo da ulažemo u rad s mladima mogli bismo za koju godinu da stignemo do italijanske elite.

Pored klupske niske uspeha sa Partizanom i Bečejom u našoj vodi, ali i s italijanskim klubovima, Predrag Zimonjić se s reprezentativnom kapicom okitio bronzom na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine, srebrom na Svetskom prvenstvu naredne godine u Fukouoki i zlatom sa Evropskih šampionata 1991. u Atini i 2001. u Budimpešti. 

Povod za poziv bilo je prisećanje na početak bombardovanja naše zemlje od NATO alijanse.

-Kad je čovek u izolaciji svega se priseća. Danas je dan kad su prve bombe bačene na Srbiju. Na mene je to ostavilo poseban osećaj, jer sam u to vreme bio vojnik. Dozvoljeno mi je da igram na fajnal- foru u Napulju, ali se na žalost nismo okitili titulo, mada smo mogli. Imajući u vidu u kakvim okolnostima smo trenirali i u završnici kao domaćini igrali u Atini, a ne kraj Tise, onda je razumljivo što su naše osvajanje drugog mesta u Evropi svi u zemlji pozdravili. Na svečanom prijemu u zgradi našeg sponzora NIS Naftagasa u Novom Sadu svi su bili u trenerkama, a ja u vojničkoj uniformi. Bio sam tada vrlo ponosan, a i sada sam na taj trenutak – ističe Predrag Pele Zimonjić, zadovoljan što je imao sa kim da podeli sećanja na teško vreme pre 21 godine i isto tako turbulentno sadašnje vreme. 

Vlastimir Jankov