Tužna slika derbija

još jednom nam je ponudio našu turobnu realnost. Baš smo daleko u svim segmentima od elite. Jednostavno, i pored najbolje volje da se pronađu pozitivni detalji, mora se konstatovati da ih - nije bilo.

Uvertira nije imala elemente najave sportske priredbe. Ređale su se tuče navijačkih grupacija u mnogim delovima Beograda. Pune ruke posla imala je policija. Žestoki okršaji preneli su se na tribine, gde su se sukobljvali međusobno navijači i pripadnici žandarmerije. Veliki broj povređnih ostavio je tužnu sliku, dekor nedostojan sportske svetkovine. Nasilju, koje je proizvod ne samo nabujalih navijačkih emocija, nikad kraja. Uostalom, na meti se našlo i rukovodstvo Partizana u svečanoj loži.



Degutantno je pričati više o arsenalu pirotehnike koji je bio skoncentrisan na Topčiderskom brdu. To odavno više nije način da se iskaže ljubav prema klubu, ili zadivi svet paklenim ambijentom. Storija se ponavlja, rešenja, barem onog - zakonskog, ima, ali zašto se ne primenjuje, na to odgovora nema.



Sudar dva naša najbolja kluba na terenu doneo je igru bez igre. Mnogo grešaka, mlak ritam, skromno fudbalsko umeće bez mnogo uzbuđenja. Nervoza je bila prisutna na sve strane, nisu odskočili ni stranci, ni neki novi klinci koje srpski fudbal treba da lansira. Dva slučajna gola, bili su slaba  uteha za istinske ljubitelje fudbala.



Besmisleno je u “trećem poluvemenu” slušati alibi priče svih aktera koji su derbi trebali da podignu na nivo kultne predstave. Na ispitu su pali svi, navijači, igrači, organi zaduženi za bezbednost utakmice visokog rizika. Naslikao je derbi aktuelni, ne samo fudbalski trenutak u kojem se nalazimo.



Zoran Rangelov