ZA­VR­ŠNI MA­STERS U TO­RI­NU Đo­ko­vić vla­dar sed­mi put

Bio je Ita­li­jan ohra­bren tri­jum­fom nad Sr­bi­nom pre sa­mo ne­ko­li­ko da­na, ka­da ga je po­ma­lo i po­re­me­tio u tri se­ta. Mo­gao je Si­ner to da is­ko­ri­sti, na­mer­no iz­gu­bi od Ru­nea i ta­ko di­rekt­no eli­mi­ni­še Đo­ko­vi­ća. Od­lu­čio je da pri­stu­pi sport­ski – i to mu se obi­lo o gla­vu. Ko­li­ko god su­per­ta­len­to­va­ni te­ni­ser imao sa­mo­po­u­zda­nja, že­lje da nad­i­gra svet­skog bro­ja je­dan, ume­će ni­je imao. Ka­da se na naj­va­žni­jem me­ču po­ja­vio pre­ko pu­ta naj­ve­ćeg, uhva­ti­la ga je ner­vo­za, ni­je to bio vi­še onaj Si­ner ko­ji pod­se­ća na ne­što vi­šu i mr­ša­vi­ju ver­zi­ju da­na­šnjeg su­par­ni­ka. 

Da­le­ko od to­ga. Po­ja­vio se Si­ner u fi­na­lu, ali kao da ni­je. Ta­kav uti­sak je osta­vljen ve­li­kim de­lom i zbog Đo­ko­vi­će­ve eks­tra­kla­se. Bi­lo je tu du­gih raz­me­na u uvod­nim ge­mo­vi­ma, Si­ner je po­ku­šao da se nad­i­gra­va sa sve­mo­gu­ćim ri­va­lom, a u bor­bi pr­sa u pr­sa jed­no­stav­no ni­je imao šta da tra­ži. Vi­ne­ri, uglo­vi, de­fan­zi­va i ofan­zi­va. Si­gu­ran pr­vi ser­vis. Sve to od­li­ko­va­lo je No­va­ka Đo­ko­vi­ća, ko­ji je za­hva­lju­ju­ći još jed­noj bli­sta­voj par­ti­ji osvo­jio pr­vi set sa 6:3.

Ni­šta bo­lje ni­je po­čeo po Ita­li­ja­na ni u dru­gom de­lu igre. Već na sa­mom star­tu, Đo­ko­vić je do­šao do brej­ka i tu je bi­lo ja­sno – Si­ne­ru po­vrat­ka ne­ma. Po­ste­pe­no, kao zmi­ja ža­bu, da­vio je No­vak ita­li­jan­skog te­ni­se­ra, či­nio mu sva­ki gem sve te­žim i te­žim, i bli­žio se po­be­di. Usle­di­la su dva ve­o­ma te­ška ge­ma i za jed­nog i za dru­gog. Igra­lo se na raz­li­ku i Đo­ko­vić je pre­tio da na­pra­vi i dupl brejk. U pr­vi mah do to­ga ni­je do­šao, da bi u de­ve­tom ge­mu dru­gog se­ta is­ko­ri­stio ve­li­ki pri­ti­sak ko­ji je bio na su­par­ni­ku, is­ko­ri­stio pr­vu meč lop­tu i po­ko­rio To­ri­no.

V. M. Pe­tro­vić