POMOGLI su mi Bog i anđeli čuvari ĐOKOVIĆ nakon osvajanja US OPENA Da nisam iz SRBIJE odavno bih bio vinut u nebesa

Objasnio je šta mu je sve prolazilo kroz glavu i u šta je verovao u ključnom trenutku oivog meča - taj-brejku drugog seta protiv Medvedeva. 



- Kazaću najiskrenije: pomogli su mi Bog i anđeli čuvari. U tim trenucima kada fizički i materijalno ne osećas sebe, kada ti se sve vrti, u tim trenucima sa svojom verom, veruješ u božansku intervenciju. To mi se dosta puta u karijeri desilo. Iznenadio sam dosta puta sam sebe kako sam izdržao to, a moguće je da izdržiš samo ako i kada veruješ u Boga i kada je tu neka viša sila u koju veruješ. U tim trenucima igraš samo po insintku i intuiciji. Ja posle seta koji je trajao skoro dva sata više ništa nisam video jasno, sve mi se mutilo. Teško je rečima opisati jer si došao do krajnje tačke. Ovo mi je najteži set koji sam dobio u životu, pogotovo sa njim koji je kao hobotnica sve hvata i uvek te tera da udariš još jedan udarac, Znao sam da se neće predati posle prvog seta. Znao sam šta me očekuje, ali nisam mislio da će set biti dug i iscrpan, to je presudilo pobednika, u trećem setu sam bio dobar na terenu - rekao je Novak. 

Na pitanje da li sebe vidi kao jednim od najvećih sportista svih vremena, istakao je: 



- To ću vama da ostavim i svima drugima da kažete da li jesam ili ne. Ali ono što imam da kažem jeste: da nisam iz Srbije već bih bio vinut u nebesa. Ali ja sam zahvalan zbog toga što sam iz Srbije i svi uspesi su mi još slađi i lepši. Sav uspeh mi daje veru i nadu

Broj jedan mu nije cilj poslednjih godina. 

 

- Nije mi broj jedan cilj u poslednjih nekoliko godina, nije mi cilj da budem stalno na toj poziciji, iako ako dođe kao posledica dobrih rezultata, i ako sebe kao što jesam, onda je u redu da budem broj jedan. Mnogo poena branim do kraja, a Karlos Alkaras nema šta puno da brani. Ovo mi je najbitnije (pokazuje rukom na pehar), ja sam svoj posao završio, ako bude broj jedan - bonus. Da osvojimo Dejvis kup mi je primarni cilj do kraja ove godine. 

O Kobiju Brajantu i prijateljstvu sa njim kao i majici koju je obukao sa njegovim likom na kraju finala:



- Kobi Brajant je bio jako poznat po svom šampionskom mentalitetu, snaga i odlučnost, bio vođa u svom timu, to ga je svrstalo među najbolje na svetu, kada je preminuo on i njegova ćerka, to mi je slomilo srce, dosta sam pričao sam njim, pogootoo kada sam se vraćao iz povrede i pokušavao da se vratim na staze stare slave. Sa njim sam pričao o vizualizaciji, imamo moć da vodimo život kako ga vodimo, on je bio neerovatan čovek bio. Zapto je takav trag ostavio među ljudima, bio je izuzetan čovek, zračio harizmom, mamba mentalitet, bio je ljubazan, radostan , veseo kao malo dete, Takav je i Tom Brejdi. Danas sam iskoristio priliku i  eto smilio sam i majicu, dizajnirali sa čovekom iz Bruklina, hvala što smo završili, njegov duh je prisutan, i dalje živi i u muslima dvoje ljudi. 

Koliko će još igrati?

- Olimpijske igre su cilj, razmišljam o tom smislu, ako ne završavam sada, možda do LA, videćemo, od mnogih faktora zabisi, a najviše od osećaja u srcu i duši, ako imam poriv svaki dan da igram, ostavljam ih ponekad i na mesec plus dana, ako ima smisla to što radim, onda ću nastaviti. Koliko - ne znam. . 

(Blic.rs)