ПОМОГЛИ су ми Бог и анђели чувари ЂОКОВИЋ након освајања УС ОПЕНА Да нисам из СРБИЈЕ одавно бих био винут у небеса

Објаснио је шта му је све пролазило кроз главу и у шта је веровао у кључном тренутку оивог меча - тај-брејку другог сета против Медведева. 



- Казаћу најискреније: помогли су ми Бог и анђели чувари. У тим тренуцима када физички и материјално не осећас себе, када ти се све врти, у тим тренуцима са својом вером, верујеш у божанску интервенцију. То ми се доста пута у каријери десило. Изненадио сам доста пута сам себе како сам издржао то, а могуће је да издржиш само ако и када верујеш у Бога и када је ту нека виша сила у коју верујеш. У тим тренуцима играш само по инсинтку и интуицији. Ја после сета који је трајао скоро два сата више ништа нисам видео јасно, све ми се мутило. Тешко је речима описати јер си дошао до крајње тачке. Ово ми је најтежи сет који сам добио у животу, поготово са њим који је као хоботница све хвата и увек те тера да удариш још један ударац, Знао сам да се неће предати после првог сета. Знао сам шта ме очекује, али нисам мислио да ће сет бити дуг и исцрпан, то је пресудило победника, у трећем сету сам био добар на терену - рекао је Новак. 

На питање да ли себе види као једним од највећих спортиста свих времена, истакао је: 



- То ћу вама да оставим и свима другима да кажете да ли јесам или не. Али оно што имам да кажем јесте: да нисам из Србије већ бих био винут у небеса. Али ја сам захвалан због тога што сам из Србије и сви успеси су ми још слађи и лепши. Сав успех ми даје веру и наду

Број један му није циљ последњих година. 

 

- Није ми број један циљ у последњих неколико година, није ми циљ да будем стално на тој позицији, иако ако дође као последица добрих резултата, и ако себе као што јесам, онда је у реду да будем број један. Много поена браним до краја, а Карлос Алкарас нема шта пуно да брани. Ово ми је најбитније (показује руком на пехар), ја сам свој посао завршио, ако буде број један - бонус. Да освојимо Дејвис куп ми је примарни циљ до краја ове године. 

О Кобију Брајанту и пријатељству са њим као и мајици коју је обукао са његовим ликом на крају финала:



- Коби Брајант је био јако познат по свом шампионском менталитету, снага и одлучност, био вођа у свом тиму, то га је сврстало међу најбоље на свету, када је преминуо он и његова ћерка, то ми је сломило срце, доста сам причао сам њим, погоотоо када сам се враћао из повреде и покушавао да се вратим на стазе старе славе. Са њим сам причао о визуализацији, имамо моћ да водимо живот како га водимо, он је био неероватан човек био. Запто је такав траг оставио међу људима, био је изузетан човек, зрачио харизмом, мамба менталитет, био је љубазан, радостан , весео као мало дете, Такав је и Том Брејди. Данас сам искористио прилику и  ето смилио сам и мајицу, дизајнирали са човеком из Бруклина, хвала што смо завршили, његов дух је присутан, и даље живи и у муслима двоје људи. 

Колико ће још играти?

- Олимпијске игре су циљ, размишљам о том смислу, ако не завршавам сада, можда до ЛА, видећемо, од многих фактора забиси, а највише од осећаја у срцу и души, ако имам порив сваки дан да играм, остављам их понекад и на месец плус дана, ако има смисла то што радим, онда ћу наставити. Колико - не знам. . 

(Blic.rs)