Sara Krnjić: Vreme je za novi iskorak

je tri godine nastupala za Pečuj, a poslednjih pet u Šopronu, sa kojim je osvajala šampionske titule i trofeje u kupu. Ipak, dvadesetpetogodišnja košar­kašica je prelomila da je vreme za novi iksorak u karijeri. - Da, definitivno sam prelomila i sledeće sezone neću igrati u mađarskoj ligi – kaže Krnjićeva. - Želim da napredujem kao igrač, a procenila sam da sam u Mađarskoj dostigla neki maksimum posle kog ne mogu da idem napred. Za sada novog kluba nema na vidiku, ali strpljivo ga čekam.

Kada su jače lige u pitanju, jasno je da naš 193 centimetra visoki reprezentativni  centar  očekuje eventualni poziv iz Rusije, Turske ili Francuske, jer u pomenutim zemljama igra se najbolja ženska košarka u Evropi. Trenutno se Sara odmara u Novom Sadu nakon napornog i uspešnog nastupa na Olimpijadi u Rio de Žaneiru, jer malo ko je očekivao da će se naše reprezentativke vratiti kući s medaljom.

- Bilo je lepo, na momente nestvarno u Riju. Prolaziti svaki dan pored najvećih zvezda svetskog sporta i provoditi vreme sa njima je poseban doživljaj. Bile smo realne i nismo očekivali medalju, a primarni cilj bio nam je da prođemo grupu, koja je bila izuzetno jaka (SAD, Kanada, Španija, Kina, Senegal). Izgubile smo prve tri utakmice, mada smo Španiju i Kanadu mogle da dobijemo... Nema veze, ovako je slađe – kroz smeh kaže Sara. 

Usledio je, ispostaviće se, ključni meč u četvrtfinalu kada je pobeđena izuzetno jaka selekcija Australije, posle Amerikanki najkvalitetniji tim na OI, poraz od Španije i borba za bronzu sa Francuskinjama. U prvom delu utakmice je zapinjalo, ali...

- Na poluvremenu je u svlačionicu ušla Marina Maljković i povisila je glas... Najblaže rečeno! Mi smo se sabrale i shvatile da je ulog ogroman, olimpijska medalja. Pomislile smo kako bi nam bilo da se vratimo kući  bez medalje, koja nam je na dohvat ruke. Tada je sve krenulo kako treba – zadovoljna je Sara Krnjić.

D. Knežić