Šahovska olimpijada u senci Letnje i Paraolimpijade

i veoma znamenitoj ličnosti srpskog šaha.

U dva mandata bili ste predsednik Šahovskog saveza Jugoslavije, koji su bili vaši najznačajniji rezultati na ovoj vrlo odgovornoj funkciji?

- Prvi put sam bio izabran za predsednika 1983. godine na mandatni period od jedne godine. To je bilo u velikoj Jugoslaviji, u eri kolektivnog rukovođenja u svim segmentima društva. Tada je šahovskom organizacijom Jugoslavije rukovodilo Predsedništvo, koje su činili po jedan predstavnik iz šest republika i dve pokrajine. Mandati predsedavajućih su bili godinu dana. To je bilo vreme kad je šahovska organizacija bila stabilna i dobro organizovana, sa podrškom države. Za vreme mog mandata održan je jedan od najjačih šampionata u tadašnjoj Jugoslaviji, u Subotici, gde je pobedio velemajstor Predrag Nikolić. Takođe, u Subotici je odigran i jedan neobičan meč između reprezentacije Jugoslavije i reprezentacije Azije u zajedničkoj organizaciji sa Svetskom šahovskom organizacijom. Cilj ovog meča je bio podrška razvoju šaha u Aziji. Tada su kineski i indijski šahisti kao deo reprezentacije Azije došli da kod nas stiču znanja i iskustva, da bi vrlo brzo ove zemlje postale šahovske sile. Drugi put bio sam predsednik za vreme Savezne republike Jugoslavije, 1999. i 2000. godine. Tada je situacija bila drugačija i mnogo teža nego za vreme mog prvog mandata, trebalo je rešavati dugove prema FIDE za rejtingovanje, obezbediti sredstva za Olimpijadu i održati omladinski i seniorski šampionat. Uspeli smo sve to da uradimo i to je bio značajan uspeh za sve nas – podseća Sedlak.

Šta se sve promenilo u srpskom šahu i organizaciji od tada do danas?

- Mnogo toga. Promena društveno-političkog sistema donela je i promene u sportu, pa samim tim i u šahu. Izgubili smo veliki deo podrške  koju smo imali u ranijem sistemu. Mediji danas prate komercijalne sportove ili one koje država posebno podržava. Da je to tako govori i ova godina koja je bila u pravom smislu olimpijska, jer smo imali tri olimpijade: Letnju i Paraolimpijadu u Brazilu i šahovsku u Azerbejyanu. Od strane Ministarstva omladine i sporta, kao i medija dat je pravi tretman olimpijadama u Brazilu, dok je šahovska ostala nezapažena.Takav odnos je bio i prema rezultatima. Bronzana medalja na četvrtoj tabli velemajstora Inđića je ostala slabo zapažena, kao i zlatna medalja velemajstora Nikole Sedlaka osvojena na prošloj Olimpijadi 2014. godine u Tromsou (Norveška), kad nije dobio ni čestitku od Ministarstva, a kamoli sportsko priznanje koje se dodeljuje u drugim sportovima. Iz tog odnosa prema šahu, između ostalog, proizlazi i kriza u rukovođenju šahovskom organizacijom, jer oni koji imaju ekonomsku i političku snagu izbegavaju da se prihvate ovog teškog i nezahvalnog posla.

Koji angažman trenutno imate kao šahovski funkcioner?

- Obavljam funkciju sportskog direktora u ŠK Spartak iz Subotice.

Vaš sin, velemajstor Nikola Sedlak je već dugi niz godina reprezentativac i ujedno osvajač zlatne medalje na Olimpijadi u Tromsou. Kakva je bila vaša uloga u ovom izvanrednom uspehu?

- Mislim da je moja uloga bila značajna u početku njegove karijere kad je trebalo stvoriti dobru osnovu za kasniju nadgradnju. To je podrazumevalo izbor pravih trenera, za svaki nivo u razvoju, adekvatnu šahovsku literaturu i odgovarajuće turnire, a za sve je to trebalo obezbediti i finansijska sredstva. Naravno, to se u početku finansiralo iz porodičnog buyeta. Sigurno da mi je u svemu tome pomoglo i moje šahovsko iskustvo. Naravno, sve to ne bi bilo dovoljno da Nikola nije bio talentovan i da nije imao želje i volje za radom i uspehom.

I sami ste šahista i istinski zaljubljenik u lepotu ove kraljevske igre. Da li i dalje nastupate na turnirima?

- Što sam stariji sve više uživam da igram šah. Volim da se takmičim. Redovno učestvujem na pojedinačnom Otvorenom prvenstvu Subotice, nastupam za ŠK Penzioner iz Subotice, igram na turnirima po ubrzanom tempu i na takmičenjima gde učestvuju udruženja penzionera.

Bili ste i organizator mnogobrojnih turnira širom Srbije. Šta možete reći o predstojećem „Memorijalu dr Boriša Karadžić“?

- Uz dobru saradnju sa ugostiteljsko-turističkom organizacijom ,obezbedili smo sve preduslove da turnir na Paliću bude uspešan. Smeštaj i ishrana su obezbeđeni po izuzetno povoljnim cenama u hotelima sa četiri zvezdice Park i Jezero. Partije će se igrati u lepoj Kongresnoj sali a obezbeđen je prenos uživo za šest partija u svakom kolu. Obezbeđen je i vrlo dobar nagradni fond u iznosu od 6.200 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa nagradom za prvo mesto u iznosu od 1.500 evra. Sve navedeno, kao i prirodne lepote jezera Palića, pobudile su zavidno interesovanje šahista. Za sada je prijavljeno 92 učesnika iz Srbije i inostranstva, pa su se već stekli svi uslovi da turnir bude međunarodni, te se mogu osvajati međunarodne norme i titule. Sve one koji se još dvoume oko učešća pozivam da dođu i sigurno neće pogrešiti.

Odakle ideja za organizacijom ovako jakog opena? Da li planirate da on postane tradicija?

- Do sada nismo posebno bili opredeljeni za Open turnire. Poznati smo bili po domaćim i međunarodnim turnirima, koji su zbog svoje snage i značaja bili interesantni za gledaoce i za medije i donosili su afirmaciju našem gradu i široj zajednici. To je bilo izvodljivo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, jer je finansiranje bilo obezbeđeno podrškom opštine Subotica i njenom privredom. U današnje vreme, kada se društvo razvija na drugim osnovama, shvatili smo da je Open turnir pravo rešenje jer okuplja veliki broj šahista, što je interesantno i za partnerstvo sa turističkim i ugostiteljskim organizacijama. Palić smo izabrali jer tamo postoji takav interes kao poznate turističke destinacije, a isto tako FIDE majstor dr Boriša Karayić, istaknuti član ŠK Spartak i poznati šahovski radnik je bio i stanovnik Palića. Verujemo da će već prema sadašnjim interesovanjima šahista ovaj turnir postati tradicionalan i da će biti jedan od najvećih i najjačih u Srbiji.

Da li ste imali podršku sponzora i gradskih vlasti?

- Ovaj turnir je finansijski podržala porodica Karayić, kao i grad Subotica, koji nam je obezbedio besplatno korišćenje sale za igru na Velikoj terasi na Paliću, dok će ostala sredstva biti pokrivena iz sopstvenih prihoda.

Kakvo je generalno stanje šaha u Subotici, postoji li organizovan rad sa mladima?

- Moglo bi biti i bolje. Sredstva koja dobijamo iz buyeta su dosta skromna i da nemamo na čelu kluba velikog zaljubljenika u šah Dragana Božinovića teško bismo mogli obezbediti osnovno funkcionisanje ŠK Spartak. Šah klub Spartak je jedan od ređih u Srbiji za koji pretežno nastupaju domaći igrači. Interesantno je napomenuti da smo imali i tri omladinska prvaka: velemajstora Nikolu Sedlaka, kao i internacionalne majstore Balinda Nađ Heđešija i Novaka Čabarkapu. U klubu se radi i sa najmlađima koji su uključeni u ekipno takmičenje kao članovi druge ekipe Spartaka. Verujem da će neki od njih za nekoliko godina konkurisati i za prvu ekipu - nada se Ivan Sedlak.

Memorijal počinje 29. oktobra

Nehotice nam se prošle nedelje potkrala greška u najavi Prvog međunarodnog otvorenog šahovskog turnira „Memorijal dr Boriše Karayića“ na Paliću. Naime, objavljeno je da turnir počinje 20. oktobra, a pravo vreme njegovog održavanja je od 29. oktobra do 4. novembra u Gradskom kongresnom centru Palić. Izvinjavamo se čitaocima i organizatorima zbog ovog nehotičnog propusta.