Vojvođanska šahovska porodica ostala bez dva člana
Vojvođanska šahovska porodica ostala je bez dva istaknuta člana: U Staroj Pazovi preminuo je Ilija Kosanović a u Sremskoj Mitrovici Stevan Bogić.
In memoriam: Ilija Kosanović (1935–2020)
U Staroj Pazovi u 85. godini preminuo je Ilija Kosanović, dugogodišnji šahovski radnik. Rođen je 1935. godine u selu Močile kraj Vrbovskog (Dalmacija). Porodica Kosanović kolonizirana je posle Drugog svetskog rata u Putincima, gde je Ilija završio osnovnu školu, gimnaziju u Staroj Pazovi, a Višu školu za socijalne radnike u Beogradu. Igrao je fudbal desetak godina u Mladom borcu iz Putinaca, a potom se posvetio šahu, igrajući za Jedinstvo iz Stare Pazove. Radni vek je proveo kao sekretar SIZ-a za socijalno i penziono staranje u Staroj Pazovi i kao pomoćnik direktora Doma zdravlja „Dr Jovan Jovanović Zmaj“.
Godine 1971. izabran je za predsednika ŠK Jedinstvo, u kome je narednih 40 godina obavlja funkcije predsednika i sekretara, a bio je i kapiten ekipe. Za vreme njegovog rukovođenja Jedinstvo je od Sremske stiglo do Prve savezne lige, da bi 2000. godine igralo u Kupu šampiona Evrope i zauzelo drugo mesto. Bio je jedan od organizatora prvog međunarodnog turnira u Staroj Pazovi, koji od 1999. godine prerastao u „Memorijal Miroslava Bakića“. Za vreme dok je Ilija obavljao rukovodeće funkcije, za klub je igralo više poznatih naših i stranih velemajstora, a 1996. godine član je bio i tadašnji svetski prvak Anatolij Karpov. Ilija je 1993. bio predsednik Šahovskog saveza Vojvodine.
Za svoj rad u šahu dobio je više nagrada i priznanja, između ostalih Oktobarsku nagradu SO Stara Pazova, Zlatnu značku ŠSJ i Plaketu ŠSV. Zalagao se za afirmaciju mladih igrača i za razvoj šaha u svim mestima staropazovačke opštine. Njegov sin Goran Kosanović prvi je šahovski velemajstor u Staroj Pazovi.
Ilija Kosanović sahranjen je na staropazovačkom groblju u krugu porodice.
In memoriam: Stevan Bogić (1960–2020)
U Sremskoj Mitrovici je iznenada, u 60-oj godini, preminuo majstorski kandidat Stevan Bogić. U svojoj bogatoj šahovskoj karijeri nastupao je za sledeće klubove: Srem i 27. septembar iz Sremske Mitrovice, Inđiju – Žito Srem iz Inđije, Jednotu iz Šida i „Car Uroš“ iz Jaska.
Bio je veliki zaljubljenik u drevnu igru i redovno je nastupao na mnogim turnirima širom Vojvodine, a realno je imao snagu šahovskog majstora, iako ga rejting i titule nisu mnogo zanimali. Šahisti ga pamte kao dobrog, vedrog, duhovitog i skromnog čoveka.