Učenik Munižaba ispred učitelja Kapelana

To je turnir koji se igra u čast svih šahista iz Vlajkovca, koji su obeležili decenije iza nas a među njima je bilo onih koji su čitav život aktivno igrali šah i branili boje svog kluba, kao i onih koji su se šahom bavili kao vrstom hobija i razonode.

Na sve njih je u dirljivom govoru podsetio FIDE majstor Milorad Kapelan, nastavnik matematike i šahovski pedagog, i sam rođeni Vlajkovčanin, koji je srpskom šahu podario nebrojeno mnogo uspešnih mladih šahista. Kapelan je posebno nadahnuto govorio o poznatim imenima vlajkovačkog šaha, prepričavajući susrete sa njima i anegdote koje su pratile njihovo druženje. Mnoge od pomenutih šahista je lično poznavao i odmeravao snage sa njima za šahovskom tablom, te je svoj lični doživljaj sa lakoćom predočio u jednu lepu i toplu priču o ljudima koji su se decenijama okupljali oko ove drevne igre. Neka od poznatih imena iz tog perioda su: Pavel Kotrla, Tiberiju Kotrla, Grigorije (Ike) Ulman, Nikolaje Bogđa, Branko Sudar, Trifu Ambruš, Dušan Galonja, Božidar Grbić, Branko Popov, George Stanču, Julius Ulman, Trifun Popov (Krža), Adam Murešan, George Srbu, Trajan Srbu, Đura Galonja, Borivoje Kolarski (Uča), Borivoje Janičijević, Petru Putnik, Nikolaje Magda, Mane Klarić, Sorin Lapadat i drugi.

Treba istaći da je jedan od najpoznatijih vlajkovačkih šahista i glava porodice koja je dala najviše šahista u ovom selu bio prvopomenuti Pavel Kotrla. Upravo su Pavelovi praunuci, braća Stefan i Sebastijan Kotrla, idejni tvorci i organizatori ovog turnira. Veliku podršku braća su imala od Lovačkog društva Vlajkovac, na čelu sa njegovim predsednikom Slobodanom Lazinom, koji je šahistima stavio na raspolaganje prostorije ovog društva i postarao se da se svi osećaju prijatno tokom turnira.

Kao i prošle godine, Memorijal je odigran kao dvokružni Berger turnir, sa tom razlikom što je nastupilo 10 igrača, umesto planiranih 12, budući da su dvojica takmičara otkazala učešće iz opravdanih razloga. Tempo igre je bio pet minuta po igraču za celu partiju, a da sve protekne u najboljem redu starao se nacionalni sudija Stefan Kostić, koji nije imao težak zadatak, jer su igrači u dobroj atmosferi i fer pleju uspešno priveli turnir kraju.

Kako je i bilo očekivano, vrlo rano tokom turnira su se na vrhu tabele izdvojila dva FIDE majstora iz Vršca, trener i njegov dugogodišnji učenik Milorad Kapelan i Slobodan Munižaba, a ovom dvojcu se ubrzo priključio i Trajan Romanović, ugledni advokat iz Alibunara. Bilo je jasno da među njima treba tražiti pobednika. Na kraju je, prilično sigurno i samouvereno, trijumfovala mladost nad iskustvom, te su pobednički pehar i zlatna medalja pripali Slobodanu Munižabi, koji je sakupio 15 poena iz 18 partija. Srebrnu medalju sa 14 poena osvojio je Milorad Kapelan, koji je, pored Petru Žurke, jedini odigrao nerešeno 1:1 sa pobednikom. Bronzana medalja sa 13 poena pripala je Trajanu Romanoviću, koji je savladao Kapelana sa 1,5:0,5, ali je pretrpeo poraz od pobednika turnira, uz nekoliko remija.

Četvrto mesto osvojio je Petru Žurka iz Ritiševa sa 10,5 poena, dok je bronzani sa prošlogodišnjeg Memorijala Sebastijan Kotrla iz Vlajkovca ovog puta morao da se zadovolji petim mestom sa 10 poena. Šesti je bio Pau Vojna iz Ritiševa sa devet poena, dok je sedmo mesto sa sedam poena pripalo Nikolaju Kotrli iz Vlajkovca, ponosnom dedi organizatora turnira, Stefana i Sebastijana. Od dve dame, uspešnija je bila Marija Z. Stojanović iz Vršca, koja je osvojila 4,5 poena, poen više od svoje sugrađanke Ive Uzelac, dok je Paja Munćan iz Lokava takođe imao 3,5 poena kao i Uzelčeva, ali sa slabijim dodatnim kriterijumima.

Po završetku nadmetanja, ljubazni domaćini iz Lovačkog društva Vlajkovac pripremili su gozbu za sve učesnike turnira i druženje je, kao u stara dobra vremena, nastavljeno i van šahovske table, uz želju da to postane tradicija i u godinama koje dolaze.

Iva Uzelac