Saša Adamović: Šah je kao i politika

Posle dugo vremena, na čelu nacionalnog Saveza je čovek koji je i sam odličan šahista i nekadašnji omladinski prvak Novog Sada u izuzetno jakoj konkurenciji, sa fišerovskim skorom od devet poena iz devet partija.

Kada ste počeli da se bavite šahom i odakle ljubav prema ovoj drevnoj igri?

– U prvim razredima osnovne škole otac me je naučio da igram šah i još uvek čuvam drvenu šahovsku garnituru koju mi je upravo on poklonio. Ipak, ključna stvar se desila u četvrtom razredu osnovne škole, kada sam jako loše prošao na Školskom prvenstvu. To mi je izuzetno teško palo, pa sam naredno leto proveo trenirajući uz najpopularnije šahovske knjige toga doba. Posle toga, u narednim godinama, bio sam jedan od najboljih šahista u školi i uspešno sam nastupao za reprezentaciju škole na mnogim školskim takmičenjima.

– Rođen sam u Čurugu, a učitelj Boško Tucakov, je bio veliki zaljubljenik u šah, pa je logično što je svoju ljubav preneo na mnoge učenike koji su kasnije postali vrsni šahisti. Drago mi je da sam i ja bio uspešan šahista i omladinski reprezentativac Vojvodine u istoj generaciji sa danas priznatim velemajstorima Miroljubom Lazićem, Sinišom Dražićem i mnogim drugim poznatim šahovskim majstorima. Kasnije, dok sam igrao za ŠK „Vojvodina“ iz Novog Sada, sa mnom su kao terneri radili i FIDE majstor Ramo Mujagić, kao i internacionalni majstor Ivan Buljovčić.

Bili ste veoma perspektivan i talentovan mladi šahista, veoma rano ste na­pustili šah i šahovsku karijeru podredili akademskoj. Koji je bio razlog za to i da li ste se nekad pokajali zbog toga?

– Mislim da sam objektivno procenio neke svoje krajnje domete u šahu i shvatio da u budućnosti ne bih mogao da budem šahovski profesionalac. Okrenuo sam se drugim interesovanjima u životu, ali šah mi je zauvek ostao velika ljubav i najdraža igra. Za sve ove godine, ne samo što sam povremeno nastavio da igram šah u slobodno vreme, nego sam zadržao i sva prijateljstva koje sam stekao u šahovskim danima, tako da se u tom delu nikada nisam pokajao, jer sam na neki način ipak ostao sve vreme u vezi sa šahom, što upravo i pokazuje ovaj moj novi angažman u ŠSS.

Vaš životni poziv je istorija i danas kao profesor predajete na fakultetu i aktivno pratite zbivanja u našoj zemlji i u svetu, gostujući u raznim TV emisijama kao politički ekspert i analitičar, a bili ste i direktor Apolo TV u Novom Sadu. S obzirom na to da imate veliko iskustvo i u šahu i u politici, da li mislite da postoji sličnost između ove dve oblasti?

– Možda neobično zvuči, ali između šaha i politike postoji i više sličnosti nego što to na prvi pogled deluje. U obe sfere, da biste bili uspešni, potrebno je da izvanredno procenjujete trenutnu situaciju, kako na tabli tako i u životu, zatim da objektivno predviđate mnoge okolnosti koje se mogu desiti u budućnosti, tj. mnogo poteza unapred na šahovskoj tabli. A da i ne spominjemo koliko je neophodno biti strpljiv, tolerantan, pronicljiv., da biste bili odličan šahista ili vrstan političar.

Kada ste preuzeli funkciju vršioca dužnosti predsednika ŠSS, omogućen vam je uvid u dokumentaciju i račune Saveza. Kako je nastao dug od oko 17 miliona, koliko trenutno nedostaje u kasi Saveza, i ko je odgovaran za nedomaćinsko poslovanje?

– Koliko sam upoznat sa trenutnom situacijom, dug Saveza nije od juče, nego se preliva već dugi niz godina, s obzirom na to da je u šahu nedostatak sredstava hroničan problem, ne samo u savezima u našem regionu, već i u šahovskim klubovima i savezima širom Evrope. Govoreći realno, svake godine Šahovskom savezu Srbije, i pored svih obezbeđenih redovnih priliva, nedostaje jedan ozbiljan deo sredstava, što se može prevazići samo dugoročnim planiranjem i konkretnim potezima. U ovom trenutku mislim da imam jasan plan i viziju puta ka stabilnosti našeg Saveza.      

U toku naredne nedelje imaćete susret sa predstavnicima Ministarstva omladine i sporta. Šta će biti tema ovog sastanka i kakav ishod očekujete?

– Obratićemo se resornom Ministarstvu za pomoć, jer sam prilikom primopredaje dužnosti nasledio i dug Saveza od 17 miliona dinara, u koji je uključen i dug od 70.000 evra prema Svetskoj šahovskoj organizaciji (FIDE). Moraćemo da nađemo način da to reprogramiramo, kako bismo mogli da funkcionišemo. Nadam se da, uz pomoć države u jednoj racionalnoj meri koliko to trenutne okolnosti dozvoljavaju i uz angažovanje jednog broja šahovskih donatora i sponzora, zajedničkim snagama svakako možemo prevazići postojeću veoma nepovoljnu situaciju.

Kako vidite stanje u muš­koj reprezentaciji Srbije gde, osim Aleksandra Inđića i Nikole Sedlaka, ostali naši vrhunski velemajstori i višestruki šampioni države odbijaju učešće u reprezentaciji? Da li vidite neko novo lice u ulozi budućeg selektora, koji bi imao i znanje i iskustvo i autoritet da okupi naš najbolji tim?

– U prethodnom periodu iz srpske kuće šaha nisu stizale pozitivne vesti, pošto smo bili suočeni sa bojkotom naših najboljih velemajstora, koji su odbili da igraju za reprezentaciju. Zbog toga smo na Evropskom prvenstvu i Šahovskoj olimpijadi postigli rezultat koji ne odgovara renomeu srpskog šaha i cilj je vratiti ih u nacionalni tim. Nije tajna da je moja velika želja da na bilo koji način na čelo naše reprezentacije, bilo kao selektora, savetnika ili direktora reprezentacije, dovedemo legendu našeg šaha, velemajstora Ljubomira Ljubojevića. Verujem da bi se pod njegovom dirigentskom palicom svi naši najbolji velemajstori sa velikim zadovoljstvom odazvali pozivu u reprezentaciju i smatrali da im je time ukazana velika čast da brane boje zemlje koju predvodi takav šahovski autoritet i ljudska veličina kao što je velemajstor Ljubojević.

Naš proslavljeni velemajstor i osvajač 14 olimpijskih medalja Aleksandar Matanović 23. maja ove godine proslavio je svoj 90. rođendan. Da li ŠSS planira da obeleži ovaj redak jubilej legendardnog izdavača Šahovskog informatora?

– Svakako planiramo da u narednom periodu posvetimo dosta pažnje i našim legendama poput Gligorića, Ljubojevića, Ivkova, Matanovića, Matulovića, Velimirovića i mnogih drugih, bez kojih šah na ovim prostorima nikada ne bi dostigao takav ugled i svetsku slavu kakvu je uživao tokom nekoliko uzastopnih decenija prošlog veka. Naša dužnost je da neprestano pod­sećamo mlađe generacije na lik i delo ovih velikana i mi ćemo se kao nacionalni Savez truditi da to i činimo. Pored Aleksandra Matanovića, i naša čuvena šahistkinja Verica Nedeljković je prošle godine proslavila svoj 90. rođendan, tako da je i to prava prilika da u Savezu na prigodan način obeležimo ove godišnjice i prisetimo se ljudi koji su putem šaha decenijama pronosili slavu naše zemlje u svetu.

Na kraju, kakvi su vaši planovi za oporavak nacionalne Šahovske federacije? Da li vidite svetlo na kraju dugog tunela?

– Radimo po našem Statutu i plan je da krajem jula upriličimo izbornu Skupštinu. Realnost je da, kako stvari sada stoje, Šahovski savez Vojvodine mene predloži za predsednika nacionalnog Saveza. Međutim, sve je to još uvek neizvesno i smatram da je rano govoriti o tome ko bi bili potencijalni kandidati. Sa druge strane, vreme nam ne dozvoljava da čekamo, te se neke stvari moraju hitno rešavati, jer smo već „u cajtnotu“. Nekada smo, pored slavnih igračkih dana, bili i veliki organizatori najznačajnijih svetskih šahovskih događaja. Smatram da je neophodno ponovo vratiti Srbiju na šahovsku mapu sveta i, u tom smislu, svakako je najveća želja organizacija Šahovske olimpijade u Beogradu, prvi put od kako je Srbija stekla svoju samostalnost.

Iva Uzelac