INTERVJU Saša Jevtić o „Paraćin openu 2023”: U šahu ima mesta za svakoga
Počeo je jedan od tradicionalno najmasovnijih i najsnažnijih opena u Srbiji, Paraćin open, koji će trajati do 15. jula, a na njemu učestvuje više od 300 takmičara.
Festival je podeljen na A i B turnir, odnosno nadmetanja u ubrzanom i brzopoteznom šahu. U A grupi nastupaju uglavnom profe-sionalci i veoma talentovani mladi igrači. Učesnici u ovoj grupi će moći da osvajaju i norme za međunarodne titule, dok je B turnir predviđen za ljubitelje drevne igre i amatere. Koliko je ovo ozbiljno takmičenje pokazuje i činjenica da će na jednom mestu biti najbolji srpski organizator Saša Jevtić, i jedan od najboljih svetskih sudija Nebojša Baralić. Upravo je Jevtić idejni tvorac ovog takmičenja i čovek koji je pretvorio Paraćin u šahovski centar Srbije.
Možete li nam reći nešto o svojim šahovskim počecima?
– Kao i svako, počeo sam kao igrač. Međutim, u periodu u kojem se najviše napreduje, osvajaju visoki rejtinzi i titule, nisam se bavio šahom. To su bili srednjoškolski dani. Tada sam malo trenirao fudbal, pa potom nekoliko godina rukomet. Tek kada sam krenuo na fakultet vratio sam se šahu. Tada sam izašao i na rejting listu. To je bilo 1993. godine, kada je početni rejting još bio 2000. Aktivno sam igrao do 2011. kada sam počeo da se bavim drugim segmentima šaha. Uporedo sa igrom, počeo sam da držim i časove preko interneta 2004. godine, što i dalje radim. Organizaciom sam se počeo ozbiljnije baviti četiri godine kasnije, iako sam i pre toga organizovao neke lokalne dečje turnire. Takođe, sve to vreme radim i kao sudija.
Kako ste rešili da se bavite organizacijom i ostalim stvarima mimo šahovske ploče?
– Oduvek me je privlačila organizacija kao pojam. Volim da organizujem događaje. Generalno sebe smatram veoma organizovanom osobom i u drugim segmentima života, kao što su posao, fakultet… Inače sam građevinski inženjer, pa sam uvek nešto planirao, projektovao. Volim da stvari budu pedantne. Šahovskom orga-nizacijom sam počeo da se bavim 1994. godine, kada sam počeo da organizujem dečje open turnire, vikend tipa, sa novčanim nagradama za mlade igrače, što sam ja uveo u Srbiji. To su bili međunarodni turniri, sa više od stotinu učesnika. Nažalost, bombardovanje je prekinulo tu tradiciju, a ja sam otišao u Nemačku na postdiplomske studije. Kada sam se vratio, počeo sam ponovo da razmišljam u tom pravcu, i 2008. sam organizovao prvi međunarodni turnir u Paraćinu. Što se tiče suđenja, trenutno sam međunarodni sudija sa B licencom, na putu ka A licenci, što je veoma teško ostvariti. Sudio sam nekoliko evropskih prvenstava, Kup šampiona 2011. godine.
Kako se javila ideja za Paraćin open?
– Kada smo počeli, 2008. godine, nisam mogao ni da pretpostavim u šta će ovaj turnir izrasti. Prvi turnir je bio zatvorenog pozivnog tipa, igrao se Berger, svako sa svakim i mogle su da se osvajaju norme za međunarodne titule. Taj turnir je podržala i lokalna samouprava. Rešili smo da sledeće godine damo šansu i drugim igračima, pa smo napravili prvi open turnir u Paraćinu, na kojem je bilo 64 igrača. Sledeće godine je taj broj skoro dupliran, pa smo odlučili da od 2011. godine podelimo na A i B turnir, da bismo omogućili jačim igračima da osvajaju međunarodne titule. Od tada se broj učesnika stalno povećavao, i nije padao ispod 300.
Šta mislite da privlači šahiste da igraju baš u Paraćinu?
– Mislim da Paraćin ima sve mane koje jedan turnir može imati. Nije turističko mesto, kao što su Srebrno jezero ili Vrnjačka banja, nije veliki grad, kao što su Beograd ili Novi Sad, da pruži šahistima atrakciju i zabavu. Broj igrača koji dolazi premašuje ono što Paraćin realno može pružiti. Zašto onda dolaze? Verujem da je to zbog načina na koji organizujemo taj turnir i pažnja koju im posvećujemo u smislu komunikacije sa svakim igračem, trenerom, roditeljem i načina na koji rešavamo njihove probleme, zahteve, ideje, želje. Tehnički odradimo turnir perfektno. Svako kolo počinje tačno u minut kada je zakazano. To ljudi cene.
Hoće li biti nekih specifičnosti ove godine u odnosu na prethodne?
– Specifično je to što ima manje prijavljenih igrača. Naročito na A turniru. U Srbiji je primetan trend sve masovnijeg dolaska mladih igrača iz inostranstva, sa niskim rejtinzima, čija je igračka snaga daleko veća. Mnogi se žale zbog toga. To odvraća mnoge naše igrače, pa i neke starije šahiste iz inostranstva, jer im je teško da očuvaju rejting. To je, sa jedne strane, dobro iz finansijskih razloga, jer oni plaćaju skuplje upisnine. Sa druge strane je loše, jer polako urušava sistem. Moramo naći način da se sa tim izborimo.
Imate li da poručite nešto mlađim igračima?
– Pokušajte da ostanete što duže u šahu, jer on mnogo toga donosi. Završio sam visoke škole, a bavim se isključivo šahom. Tu su zabava, putovanja, upoznavanje novih kultura, sticanje novih prijateljstava, pa i samo profesionalnno zadovoljenje. Danas od šaha može živeti maltene svako.
Stefan Kostić