INTERVJU – Šahovski trener i sudija Ksenija Tomin: Treba znati kako pristupiti deci

Ovaj turnir ima nekoliko izdanja u toku godine, a sada je došao red na letnje. U saradnji sa Šahovskim savezom Vojvodine, ovaj turnir će se odigrati od 24. do 30. avgusta. Na ovom rejtingovanom turniru klasičnog šaha mogu učestvovati svi zainteresovani. Igraće se devet kola, po Švajcarskom sistemu parovanja.

Upisnina iznosi 4.500 dinara, a za omladince i veterane je 4.000 dinara. Prijave se primaju na mejl pancevo.open.chessŽgmail.com  ili na broj telefona 061/3053137.

Nekada jedna od najtalentovanijih šahistkinja Srbije, osvajačica mnogih međunarodnih i domaćih nagrada, a sada jedan od glavnih pokretača uspeha ŠK Aljehin, ženski majstorski kandidat Ksenija Tomin (27) govorila je za „Dnevnik” o ovom turniru, ali i svom šahovskom radu.

Šta vas je privuklo, a šta zadržalo u šahu?

– Za šah sam se zainteresovala sa nepunih sedam godina, gledajući brata i tatu kako igraju. U to vreme sam, naravno, samo smetala, ali ubrzo je tata prepoznao moju želju da naučim da igram, a onda su došli i prvi turniri. Na početku sam sedela sa strane i posmatrala šta tata uči brata, trudeći se da što manje smetam. Brat se već ozbiljnije bavio šahom, pa je imao i trenera koji je dolazio kod nas kući, što je u meni probudilo još veću želju da se priključim. Posle nekog vremena smo porodično otišli na Prvenstvo Vojvodine, brat se takmičio, a mi smo bili podrška. Pred početak turnira mi je prišao istaknuti novosadski trener Željko Medar i ubedio me je da se i ja prijavim. Roditelji su to odobrili i tu sam osvojila svoj prvi, još uvek najdraži, pehar i to je bio trenutak kada sam znala da će šah biti značajan deo mog života. Uspesi su se nastavili, medalje i pehari ređali, što je zasigurno jedan od najbitnijih razloga zašto sam nastavila da se bavim ovim sportom.

Većina devojaka „nestane“ iz šaha nakon upisa fakulteta. Kako ste vi prebrodili tu prepreku?

– Tačno je da je teško uskladiti privatne i obaveze na fakultetu, svakodnevne treninge i turnire. Ja ipak nisam mogla da odustanem od šaha pa sam počela da se bavim trenerskim poslom u Šah klubu Aljehin što je zahtevalo malo manje odricanja, a koliko je vreme dozvoljavalo igrala sam turnire i radila na svom šahovskom usavršavanju.

Poznati ste vojvođanski šahovski sudija. Odakle potiče interesovanje za takav angažman?

– Vođenje dece iz kluba na razna takmičenja i organizovanje istih me je uvelo i u sudijske vode. Sada kada vodim decu na takmičenja dok oni igraju i ja imam odličan način da potrošim vreme. Sa druge strane, smatram da je vrlo lep posao. Još uvek pamtim žene sudije koje su sudile kadetska takmičenja kada sam ja igrala, možda su i one malo uticale na to da se ozbiljnije posvetim sudijskom poslu. Nedavno sam položila za FIDE sudiju.

Radite i kao šahovski trener. U čemu se ogleda vaš rad sa decom?

– Trenerski posao je nešto što mi je trenutno prioritet. Rad sa decom me je naveo i na to da upišem Učiteljski fakultet, pa sam kroz učenje pedagogije i psihologije proširila trenerske sposobnosti. Smatram da je za trenerski posao jako bitno znati kako pristupiti detetu, samo znanje šaha nije dovoljno. Osim svakodnevnih grupnih i individualnih časova, moj posao kao trenera je i da vodim decu na turnire i šahovske kampove. S obzirom na to koliko deca provode vremena sa svojim trenerima, verujem da svaki trener ima važnu ulogu u vaspitanju deteta, i o tome treba više da se priča i piše!

Kakve su vaše pripreme za čas? Kakvu metodologiju koristite?

– Priprema zavisi prvenstveno od toga da li je čas individualni ili grupni, uvodni deo časa je uvek isti, a to je razigravanje, ukoliko je grupni čas učenici igraju između sebe, a na idividulanom učenik igra sa mnom. Glavni deo časa je posvećen konkretnoj temi, što opet zavisi od učenika. Što se tiče otvaranja nastojim da moji učenici nemaju slične repertoare, već da svako igra pozicije koje mu leže. Trudim se da časovi budu što zanimljiviji i prilagođeni uzrastu učenika, pa tako, na primer, najmlađa grupa dobija pluseve u toku treninga, učenik sa najviše pluseva dobija nagradu na kraju meseca. Pokazalo se da ovaj vid motivacije odlično utiče na mlađe učenike.

ŠK Aljehin je poznat po tome da odlično radi sa mladim šahistima. Koji je ključ uspeha na tom polju?

– Šah klub Aljehin je jedan od najuspešnijih kadetskih klubova u Srbiji. Smatram da je glavni razlog tome to što imamo svakodnevne treninge i ne pravimo pauzu čak ni tokom raspusta. Takođe, bitna stvar za postizanje dobrih rezultata je odnos trener-učenik, ali i trener-roditelj, jer  kroz dobru saradnju sa roditeljima lako je dovesti dete do sjajnih rezultata.

Pančevo open je sada već poznat i uspešan turnir. Kako se javila ideja da se organizuje?

– Do ideje da napravimo turnir Pančevo open došlo je tako što smo zaključili da deca iz našeg kluba moraju da igraju više standardnih partija. Kao što je poznato, danas se većina turnira organizuje tokom vikenda, 7 kola, 10 minuta plus pet sekundi bonifikacije. Igrajući samo taj tampo igre deca su ograničena u napredovanju. Do pravog napretka se dolazi na turnirima gde se igraju duge partije sa zapisivanjem poteza, a na turniru Pančevo open naši kadeti imaju prilike da igraju sa dosta jačim i iskusnijim igračima.

Kako uspevate da uskladite profesionalne, šahovske i privatne obaveze?

– Uz dobru organizaciju može sve da se postigne. Prednost ovog trenerskog posla kojim se bavim je to što časove zakazujem u vreme koje meni odgovara, tako da uspevam da uskladim sa obavezama na fakultetu. Pored toga, kada radite ono što volite, ništa nije teško, tako da se nikada nije desilo da posle jednog ili više održanih časova budem toliko umorna da ne mogu da odem sa prijateljima na piće.

Kako biste ocenili stanje u vojvođanskom, a naročito ženskom šahu?

– Smatram da je u poslednjih nekoliko godina šah dosegao jedan novi nivo u celoj Srbiji, a tek se radi na tome da bude još bolje. Vojvođanski šah je bogatiji za nekoliko važnih turnira, kao što je Vojvodina open. Zahvaljujući odličnom rukovodstvu u Šahovskom savezu Vojvodine, mislim da igrači i igračice, uključujući i kadete imaju odlične mogućnosti što se tiče turnira, ali isto tako i sudijskih seminara, kampova, liga… Ženski šah kod nas nije marginalizovan, što se može videti po broju ligaških klubova, ali i po broju ženskih sudija na turnirima, a nadam se da će nove generacije doprineti tome da žena u šahu bude još više.

Šahovski turniri su riznica uspomena. Koju anegdotu najradije pamtite?

– Kako sam kao mlađa provodila dosta vremena po turnirima u toku godine, naravno da je većina uspomena iz tih mlađih dana upravo sa šahovskih turnira. Za ovih 20 godina koliko sam u šahu, stekla sam veliki broj prijatelja, proputovala mnogo, obišla mesta i države koje nikad ne bih videla da nije šaha. Teško je odvojiti jednu anegdotu. Pamtim da se dešavalo da i po mesec dana ne budem kod kuće jer sam išla na nekoliko vezanih turnira, često sam propuštala rođendane, slave, Uskrs, ali nikad ne bih to menjala, jer sam baš tada na tim šahovskim turnirima stvarala uspomene kojih i dan danas kad se setim izmame mi osmeh na lice.

 Stefan Kostić