INTERVJU - MIODRAG PERUNOVIĆ, SELEKTOR MUŠKE ŠAHOVSKE REPREZENTACIJE SRBIJE: Uloga trenera je pedagoška
Muška seniorska reprezentacija Srbije beleži fascinantne rezultate na velikim takmičenjima, držeći čas o značaju timske igre i zajedništva, iako se šah smatra individualnim sportom.
Selektor, intermajstor Miodrag Perunović, zajedno sa svojim trenerskim timom, je stvorio ekipu koja je u prethodne dve godine donela mnogo radosti svojim sunarodnicima, osvajanjem zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u Crnoj Gori i podelom drugog mesta na Olimpijadi u Mađarskoj.
Kada je reč o vašem trenerskom radu, s kim sarađujete i koje metode koristite?
– Trenerskim radom se bavim više od 20 godina, tokom kojih sam trenirao više od 1.000 učenika iz 110 zemalja sveta, sa svih kontinenata. U tom periodu imao sam čast da radim sa tri svetska prvaka, šest vicešampiona sveta i pet bronzanih na planetarnim prvenstvima. Među njima su Jovana Raport-Vojinović i Kuvi Zou (obe kadetske prvakinje sveta do 16 godina), kao i omladinski šampion planete do 20 godina, Aleksandar Ipatov. Takođe, iza mene je više od 40 državnih prvaka, dok su mnogi drugi postigli značajne uspehe na domaćem i međunarodnom nivou. Svoje iskustvo prenosim i našim reprezentativcima, kao i privatnim učenicima, među kojima su i poznati svetski strimeri i jutjuberi. Kroz godine rada, razvio sam sopstveni sistem treninga. Ako bih ukratko objasnio suštinu, smatram da je besprekorna teoretska priprema ključ uspeha. U savremenom šahu, zbog njegove sve veće digitalizacije, mladi igrači često briljiraju zahvaljujući fenomenalnoj memoriji i mogućnosti da zapamte ogroman broj varijanti. Pored teoretske snage, razvijanje taktičkog osećaja i samopouzdanje u praktičnoj igri - podjednako je važno, zbog čega smartam da je uloga trenera pedagoška u smislu ohrabrivanja, ali i stalnog razgovora sa igračima i davanja saveta. Kao trener, verujem u pedagoški pristup, koji ne samo da pruža znanje, već uliva i veru u sopstvene sposobnosti. Bez obzira na to da li radim uživo ili onlajn, fokus je uvek na ličnom napretku šahista i razvijanju potencijala do maksimuma, ali smatram da je od vitalnog značaja uživo analizirati partije najjačih svetskih igraca, kompjuteri u tom pogledu malo mogu da pruže.
Kako ste došli na ideju da pokrenete Jutjub kanal i da li ste zadovoljni odzivom gledalaca?
– Jutjub kanal sam pokrenuo pre pet godina kako bih svoje znanje podelio sa ljubiteljima šaha širom sveta. Odluku sam doneo na insistiranje prijatelja i učenika, uključujući velemajstora Erika Hansena iz Kanade, koji je pionir šahovskog striminga. Kanal je na engleskom jeziku i trenutno ima 32.000 pratilaca. Cilj mi nije bio masovna popularnost, već kvalitetan sadržaj namenjen igračima rejtinga od 1.500 do 2.400. Posebno me raduju pohvale velemajstora i internacionalnih majstora, koji kažu da se pripremaju za partije uz moje videe, kao i da to mnogima pomaže u njihovom trenerskom radu, sa njihovim đacima.
Reprezentacija Srbije je postigla najbolje rezultate u savremenoj istoriji šaha. Da li ste očekivali ovakve uspehe?
– Naša reprezentacija ostvarila je istorijski uspeh osvajanjem Evropskog prvenstva, što čak ni jugoslovenski tim u zlatnoj eri šaha nije uspeo. Nagoveštaji uspeha postojali su i ranije – sa tada neprikosnovenim Ivaniševićem, Perunovićem i još nekolicinom standardnih reprezentativaca, podelili smo šesto mesto na Evropskom prvenstvu u Sloveniji i osvajali visoka mesta na velikim takmičenjima i čini se da je uvek malo nedostajalo za medalju. Uz sazrevanje talenata poput Inđića i Ivića, ali i dolazak naturalizovanih igrača poput Sarane i Predkea, naša ekipa je postala nepobediva kombinacija mladosti, iskustva i šahovske snage.
Kako su izgledale pripreme i na šta ste stavili akcenat?
– Pripreme su se fokusirale na otvaranja i podizanje turnirske forme igrača kroz vežbu računa. Međutim, mišljenja sam da su pripreme najvažnije jer se na njima razvijaju timska hemija i zajedništvo, koji su se gradili kroz druženje, šetnje i sportske aktivnosti. Verujem da je ova harmonija u timu baš bila ključna za naš uspeh.
Kako biste uporedili ovaj sastav sa prethodnim generacijama?
– Sastav reprezentacije danas je snažan. U prošlosti smo imali velike igrače poput Ljubojevića, Gligorića, Matanovića, Velimirovića i Matulovića, pa zatim sledeću generaciju na čelu sa Igorom Miladinovićem, Ivaniševićem, Perunovićem, Sedlakom i drugima, ali današnji tim, uz sjajne individualce, njihovu posvećenost i dodatnu podršku trenerskog štaba, uz neizmernu pomoć velemajstora Miloša Perunovića, ostvario je ono što nismo uspeli u prošlim decenijama.
Koliko je bilo teško održati dobru atmosferu i fokus na mečeve?
– Zahvaljujući izuzetnim momcima i sjajnoj hemiji, atmosfera je bila fantastična. Svi igrači su kulturni, vaspitani i timski nastrojeni, što nam je olakšalo zajednički rad i doprinelo našim uspesima. Bilo je mnogo jačih timova od nas po imenima i rejtinzima, međutim, smatram da nisu imali ono što je nas krasilo - zajedništvo, sjajna atmosfera i hemija u timu, na kojoj su nam drugi zavideli
Kako ste koristili slobodne dane između mečeva?
– Slobodni dani su služili za opuštanje, zajedničke aktivnosti i druženje. Igrači su uživali u šetnjama, sportu i prijateljskim razgovorima, što sigurno dodatno doprinosi jačanju timskog duha.
Možete li podeliti neku anegdotu sa šampionata?
– Posebno pamtim trenutak kada nas je Sarana, član reprezentacije, impresionirao svojim veštinama u stonom tenisu. Iako smo Ivić, Inđić i ja mislili da smo prilično dobri, Sarana nas je potpuno „izubijao“ zahvaljujući treninzima tokom priprema u Rusiji. Takođe, česte su bile i svakodnevne konsultacije sa mojim sinom Urošem, koji je uvek imao predloge o tome ko bi od igrača trebalo da igra naredni meč - često sam se čak i slagao sa takvim mišljenjem.
Kakva je budućnost srpskog šaha?
– Srpski šah ima svetlu budućnost zahvaljujući brojnim talentima, od kojih bih posebno izdvojio Veru Vujović i Novaka Dumbelovića, ali i čitave generacije mlađih igrača čija imena ne bih posebno navodio, da ne bih zaboravio nečije. Njihov trud i posvećenost obećavaju velike uspehe u godinama koje dolaze.
Da li možete da objasnite specifičnosti „niške škole šaha“?
– Niš je, istorijski gledano, dao izuzetan doprinos srpskom i jugoslovenskom šahu. Već decenijama se ponosimo imenima poput Igora Miladinovića, Slavoljuba Marjanovića, Miroslava Miljkovića, Zorana Ilića, Željka i Sandre Đukić, i Branimira i Suzane Maksimović. Niška tradicija nastavlja se danas kroz mlađe igrače, kao što su intermajstori Vuk Đorđević, Nemanja Živković i Stefan Mladenović. Međutim, verujem da „niška škola šaha” nije poseban stil igre, već rezultat posvećenog rada, talenta i ljubavi prema šahu.
