Vojvodina je mašinerija, ona se ne odbija INTERVJU: VLADAN MATIĆ, NOVOPOSTAVLJENI TRENER NOVOSADSKIH RUKOMETAŠA

Vladan Matić, iskusni stručnjak i nosilac nacionalnog priznanja za osvojene medalje sa rerezentacijom Jugoslavije (bronze na SP 1999. i 2001), seo je na izuzetno zahtevnu klupu Rukometnog kluba Vojvodina, gde je uvek pod lupom javnosti, posebno navijača koji su naviknuti na trofeje u poslednjih 11 godina. 

Očekuje se da će Matić doneti novu energiju i strategiju timu, a šta je to presudilo da se vrati u srpski rukomet i lati posla u srpskom šampionu, za Dnevnik je rekao: 

– Ne tako davno sam otišao iz srpskog rukometa i vratio se u Mađarsku, gde mi je porodica, pronašao klub u tamošnjoj prvoj ligi. Vojvodina se, jednostavno, ne odbija. Vodeći Metaloplastiku prošle godine u finalu plej-ofa i igrajući prvenstvene utakmice protiv njih, video sam da je to mašinerija za srpske uslove, razvija se i raste, u poslednjih 10 godina suvereno dominira srpskim rukometom. Osvojili su i Kup Evrope. Nije bilo šanse da se to odbije, pogotovo što sam stacioniran u Segedinu, tamo mi žive dva sina i supruga. Segedin je na sat i po od Novog Sada – rekao je za Dnevnik Matić.

Kakvi su vaši prvi utisci o klubu i organizaciji?

– Vojvodina je jedan od retkih klubova koji ima dvoranu u svom vlasništvu i u sklopu nje kancelarije, prostorije za oporavak i sve propratne stvari. Sve to jako lepo funkcioniše. Neke igrače iz ekipe poznajem i lično, poput Milana Jovanovića i Miljana Pušicu. Ostale sam gledao kroz snimke i međusobne utakmice. Radi se o jednom izuzetno kvalitetnom timu.

Koliko će vam iskustvo iz mađarskog rukometa pomoći u radu sa Vojvodinom?

– Ono što odlikuje moje prošle ekipe su kultura treninga i disciplina. Ništa im nije teško, uvek rade na maksimumu, bez obzira na to da li je u šest ujutru ili 10 uveče. Uvek su voljni za rad, što bih voleo da vidim i ovde, da napravimo pozitivnu atmosferu. Rad u inostranstvu odlikuje ogroman profesionalizam i nije bilo problema u odnosu prema radu.

Da li planirate da zadržite postojeći sistem igre ili ćete uvoditi nove taktičke zamisli?

– Vojvodina ima i glavu i rep. Moj prethodnik Boris Rojević je to dobro postavio, ne treba izmišljati toplu vodu. U toku sezone, kako odmiču utakmice, ono što treba da se koriguje, korigovaćemo. Dva treninga sam odradio. Postepeno ću se uključivati u rad ekipe, Milutin Lučić će to da uradi kako treba na prelazu, pa ćemo da se spremimo za naredne izazove.

Koji su vaši kratkoročni, a koji dugoročni ciljevi sa ekipom imajući u vidu da ste potpisali na dve i po godine?

– Vojvodina je poslednjih 11 godina suvereni vladar na ovim prostorima, ali se pojavio „projekat Partizan", koji prvi put ozbiljno ugrožava ambicije i u ovom trenutku su u prednosti, što ne znači da treba da prepustimo tron. Naprotiv, treba da zadržimo šampionsku titulu i kup vratimo u Novi Sad. Lepo je to što se vratio Partizan, ali bih voleo i da se digne Metaloplastika, Crvena zvezda, Radnički iz Kragujevca, Proleter da se vrati u Prvu ligu, da rukometni centri ponovo dišu. Od toga bi imali koristi svi. Pojavio se Partizan i već su se vode uzburkale. 

Tek ste stigli, da li vam je uprava predočila planove?

– Teško je kada si prvak i u junu dovodiš igrače. Planira se najmanje pola godine ranije. U rukometu su velike stvari planiranje i selekcija. Zato mi se mnogo sviđa NBA sistem drafta, ulaganja i rezultati. Moraš da budeš pametan, predviđaš budućnost, a ovo oko nas je kako ispadne. Jevtić i Vujin su kao ona dvojica iz Mapet šoua, "čičice" koji diraju sve oko sebe, imaju mnogo pozitivne energije. Za sada ih obožavam, videćemo za dalje. Naravno, tu je i neko ko finansira to sve.

Šta je ključno da bi Vojvodina zadržala primat u domaćem rukometu?

– Pa, da momci veruju da su oni sposobni da to urade. Posle dva poraza od Partizana povukli su se korak unazad. Nisam bio tu, ali čitajući medije, utisak je bio da se previše traže pojačanja. Uvek sam prihvatao da radim sa onim što imam u rukama. Raspolažem vrlo kvalitetnim igračima na svim pozicijama.

Koliko je realno očekivati iskorak u evropskim takmičenjima u narednoj sezoni?

– Nije to tako daleko od evropskog miljea. Čini se blizu, ali je u pitanju još nekoliko miliona evra, da bismo na svakoj poziciji imali po dva vrhunska igrača. I ovaj kadar za Evropsku ligu je sasvim korektan. Sećam se, sa Tatabanjom mi je nedostajala jedna utakmica da odem na fajnal-for. Igrali smo nerešeno u Berlinu, pobedili Hanover sa Ortegom u gostima, Nekse pobeđivali 10 razlike...

Koliko će biti važna uloga mladih igrača?

– Treba mi malo vremena da upoznam sve. U klubu koji se bori za trofeje, teško je treneru da se odluči da pruži šansu mladima, ali je sigurno to da ćemo svaki trenutak koristiti da ih gurnemo u vatru, kako bi se razvili. Iskoristio bih iskustvo iz Celja, treba ih malo istrpeti, te greške koje nisu namerne. Svaki minut će im značiti i greške će polako eliminisati, kako bi postali ono što budu i odužili se Vojvodini, ali i Vojvodina njima.

Kakvu poruku biste uputili navijačima Vojvodine, šta mogu da čekuju od ekipe pod vašim vođstvom?

– Nadam se da će navijači videti staru Vojvodinu, poletnu, dobru, sa dobrom odbranom i lakim golovima, sa radošću... Došlo je do zastoja, takav je život i nadam se da ću igračima vratiti veru, da budu srećni na terenu. Ako budu takvi, biće srećni i navijači i klub i ja – kategoričan je Vladan Matić.