Poraz za kraj, Srbija 12. na EP u Hrvatskoj

Rukometaši Srbije zauzeli su 12. mesto na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj, a u poslednjoj utakmici na šampionatu poraženi su od Belorusije – 27:32.

Već uvodni minuti susreta nagovestili su da su naši rukometaši protiv Belorusa izašli na teren da samo otaljaju posao i da se što pre oslobode reprezentativne stege i da se vrate u svoje klubove. Zašto su utakmice u nacionalnom dresu doživljavali tako ostavićemo za kasniju analizu. Bez imalo volje i želje da pruže bilo kakav otpor rivalu igrali su Cvetkovićevi izabranici. Nisu pokazivali poštovanja prema sebi, a kamoli prema Belorusima, a o međusobnoj pomoći da i ne govorimo. To je sve išlo na ruku Brelorusima koji su agresivnom odbranom, kojom je sjajno komandovao golman Vječaslav Saldačenka i čije su odbrane ulivale samopouzdanje saigračima, vrlo brzo došli do prednosti od pet golova (10:5, 15.minut), a nešto kasnije i šest (15:9).

Cvetković je pokušavao da razmrda svoje izabranike čestim izmenama, kao i promenama zonskih formacija da poremeti igru rivala. Prvo je pokušao nešto dublju 6-0, potom 5-1, čak i 4-2, a sve to kako bi njihovu bekovsku liniju. Sve je to teško išlo jer su beloruski bekovi bez većih poteškoća prolazili jedan na jedan naše igrače, koji su bili gotovo nepokretni u odbrani, ostavljajući golmane Cuparu i Ivaniševića kao da su na streljani. Ono što je još gore od svega toga je što su jedan drugom prigovarali i međusobno se „optuživali. Predvođeni Pukovskim, Belorusi su postigli mnogo lakih golova iz polikontri i kontri, a pametnom igrom u napadu do odlaska na odmor čuvali su stečenu prednost – 16:11.

Petnaestak minuta nastavka donelo je nešto bolju igru Srbije, kako u odbrani tako i u napadu. Naši rukometaši ispoljili su i borbenost, što se odmah odrazilo i na rezultat, pa smo tada zaostajali dva gola za Belorusima. Nažalost, ponovo se sve vratilo na staro, nastavili su naši igrači sa slabom i neodgovornom igrom, što je rivala vratilo ponovo u meč. Kada su videli da ne mogu da preokrenu rezultat, „orlovi“ su jedva čekali da se okonča susret. U tim trenucima igrali su sporo, dosadno i mlako, a sa takvim odnosom nisu mogli da pariraju Belorusima, koji su, iako nije bila borba za medalju već za prestiž, pokazali mnogo odgovorniju igru i valjaniji odnos prema dresu s nacionalnim grbom.

Jovo Galić

Srbija – Belorusija 27:32 (11:16)

ZAGREB: Arena, gledalaca: 1.000, sudije: Lopez i Ramirez (Španija), sedmerci: Srbija 2 (1), Belorusija 3 (3),  isključenja: Srbija 10, Belorusija 6 minuta.

SRBIJA: Cupara (8 odbrana), Šešum, Vujić 2, Đukić , Beljanski, Nenadić 7 (1), Radivojević 3, Đorđić 4, N. Ilić, V. Ilić 4, Crnoglavac, Zelenović, Marsenić 4, Stevanović, Obradović, Ivanišević.

BELORUSIJA: Kuleš, Babičev, Šilovič, Pukovski 9 (3), Mackevič, Rutenka 5, Saldacenka (20 odbrana, 1 sedmerac), Karvacki 4, Jurinok 5, Baranau, Padšivala 3, Karalek 2, Citou, Bokan, Gajdučenko 4, Aliokin.

Cvetković: Treba da počnemo da radimo odmah

ZAGREB: Selektor Jovica Cvetković kao i većina igrača uzroke za poslednji poraz na šampionatu vidi u velikom broju promašaja na startu meča:

„Loše smo otvorili utakmicu, došli u situaciju da promašimo mnogo zicera, a kao posledica toga i da jurimo rezultat. U drugom poluvremenu uspeli smo da da kroz promene odbrana i kvalitetnije igre u napadu dođemo do tri razlike, ali i dva, tri promašena zicera su nas opet udaljila od protivnika. Toliko od nas“, rekao je Cvetković, koji je napomenuo da će opet biti malo vremena za rad:

„Treba da počenemo da radimo odmah, kad je srspki rukomet u pitanju. Imaćemo okupljanja u aprilu nedelju dana i pretpostavljam, u junu pred baraž mečeve za Svetsko prvenstvo. Uradićemo sve što možemo da budemo na drugačijem nivou. Prolazak u drugi krug i šest utakmica doprinele su i padu igre jer smo imali izuzetno teške mečeve. Videlo se da kondiciono ne možemo da iznesemo utakmicu“, konstatovao je Cvetković.

Kapiten Žarko Šešum priznao je da su „Olovi“, naročito u prvom poluvremenu imali problema u napadu:

„Golman je bio odličan, Belorusi su kontrolisali igru sve vreme, i uz naše promašene števe, tehničke geške, zaslužili su pobedu. Ono što je pozitivno je potncijal koji sam video kod mlađih, ti momci koji su odirali na krilima, golu, crti, bekovi Jovanović i Stevanović imaju budućnost zato je bitan kontinuitet i veliki broj utakmica. Verujem da su im značile i ove u drugoj rundi. Uvek je naravno lepše pobeđivati, ali...“

Vanja Ilić je na debiju za državni tim na velikom takmičenju imao stopostotan učinak, prvi pogodak postigao u 24. minutu.

„Uprkos toj činjenici što sam bez promašaja završio utakmicu ne mogu da budem srećan jer je moj tim poražen i to na ovakav način. Šteta. Rukomet je kolektivan sport i svaki pojedinac treba da bude na visokom nivou da bi tim pobeđivao. Nisam video da protiv Belorusije nije bilo borbenosti i želje za pobedom, svi smo dali maksimum, ali je iscrpljenot i sve što su ovi momci do meča sa Belorusima preturili preko leđa stavilo traga. Treba im samo čestitati.“

Šta je bilo presudno?

„Nismo imali koncentracije u završnici šuteva, protivnik je to kažnjavao brzim centrom, polukontrama i kontrama. Imajući u vidu da su sve selekcije izuzetno jake teško je juriti rezultat“, rekao je Vanja Ilić.

Mijajlo Marsenić postigao je sa crte četiri pogotka u porazu protiv Belorusa i kao i većina igrača razočaran je što reprezentacija napušta Evropsko prvenstvo poražena u poslednjem meču:

„Presudni faktor je bio golman Belorusije koji je zaustavio gotovo sve naše šuteve. Dobro smo mi šutirali, ali je Saldatenka zaita bio na izuzetno visokom nivou. Da smo samo četrdeset odsto onoga što smo promašili ili on odbranio pogodili pobedili bismo sa nekoliko golova razlike. Šteta što se nismo pobedom oprostili. Odbrana je ta koja nije bila na nivou.“

Petar Nenadić crven u licu i još pomalo ljut posle onog sudara sa Puhovskim posle čega je u 55. minutu napustio igru. Naime, zbog prigovora je isključen na dva minuta. Bolne grimase je stajao i u miks zoni, ali na sreću nije u pitanju nikakva povreda:

„Završili smo s ovim i zaista je više dosta da kaljamo sami sebe i dres koji nosimo, najpre polazim od sebe, pa i od svih ostalih. Ne mogu više da podnesem što se svako prvenstvo završava na isti način, zbog istih stvari. Jedino dobro u svemu je što smo dobili nekoliko mladih igrača koji su perpsektiva za budućnost.“

Da li ostajete pri najavi izrečenoj u Splitu uoči utakmice sa Islandom da pravite pazu u reprezentaciji ili se opraštate?

„Razmisliću, sada nije vreme da o tome govorim“, uzvratio je Nenadić.

J. G.