In memoriam: Ranko Lončar (1962-2018)

Niko nije ni slutio kakav će trajni pečat utisnuti u Rukometni klub Jugović. Dečačić rođen u Grahovu, u BiH, koga je ratni vihor devedesetih godina doneo u Kać. Rukometna ljubav iz mladosti došla je do punog izražaja u mestu gde je ovaj sport zaštitnni znak.

Rukomet i Jugović su mu postali životni saputnici sa kojima se danonoćno radovao i tugovao sve do prerane smrti. Samo mu je porodica, supruga Slava i sin Rastko, bila ispred Jugovića, a oni koji su ga bolje poznavali i bili smeliji govorili su da su te dve ljubavi bile približno jednake. Bio je žestok borac za svoj Jugović, sačinjen od emocija i naglašenog temperamenta, pokušavao je na sve načine da se rve sa specifičnostima i nasleđima u sportu koji ga je ko zna kako i zašto opčinio, čak toliko da je ponekad u tome i preterivao.

Prosečnost u poslu i na svakom drugom polju mu je bila strana, životna filozofija ga je stalno gurala napred, ponekad i mimo realnih mogućnosti. Ranko je, pored porodice, Jugovića i rukometa, još imao jednu ljubav - pisanje. Njegove priče o rodnom Grahovu, bosanskim predelima, ljudskim tragedijama, sudbinama i ličnostima na fejsbuk stranici bile su čitane širom sveta, a njegovi pratioci su jedva čekali da izađe neka nova priča, možda lepša od svake prethodne. Knjiga je bila skoro pripremljena da ugleda svetlost dana, međutim, Ranko je otišao na večni put.

Rukometni sport i Jugović posebno, Kaćani i svi oni koji su ga lično znali ili preko njegovog pisanja, ostali su siromašni za jednog finog čoveka koji je bez sumnje obeležio jedno vreme rukometnog sporta.

Ranko Lončar će biti sahranjen u subotu u 11 sati na Gradskom groblju u Novom Sadu.