Pasoš za Rio dostižan

poljuljanu veru rukometnoj reprezentaciji posle nedavnog rezultatskog fijaska na ne baš jakom međunarodnom turniru u Nemačkoj, kao i u duelu sa Rumunijom u Beogradu.Pred izabranicima selektora Dejana Perića nalazi se delikatan zadatak, tim pre ako uzmemo u obzir činjenicu da će se u Poljskoj vizirati ulaznice na najveću svetsku sportsku smotru, Olimpijske igre, čiji je domaćin Brazil.

U kojoj meri su vam turniri u Nemačkoj, meč sa Rumunijom i dve utakmice sa Mađarima bile od koristi?



- Te utakmice su nam poslužile da dobijemo realnu sliku onoga što smo uradili. Zadovoljan sam što smo ponovo u većem delu meča s Mađarima bili na visini zadatka. Raduje i činjenica da smo ponovo igrali sa velikim brojem igrača, kao i podatak da nismo pali u poslednjih 10 minuta kada se igralo gol za gol. Imamo još nekoliko treninga do polaska na EP i mogućnost da još više popravimo uočene nedostatke. Trudimo se da svaki dan iskoristimo na najbolji način. Vreme nam nije saveznik, jer ono što bi trebalo da se radi u tri-četiri dana mi moramo u jedan-dva. To je tako. Zadovoljan sam atmosferom i radom, profesionalnom odnosu prema obavezama, postoji svest onoga što nas čeka. Ima mnogo motiva, želje, volje i borbenosti da damo sve od sebe na terenu – najavio je Dejan Perić.



Da li ste uspeli da uskladite karakter pojedinaca i tima?



- Trudio sam se da odaberem timske igrače i da imaju i svoje individualnosti. Ponekad je to upravo ono po čemu se razlikuju vrhunski igrači od onih koji to nisu. Zadovoljan sam povratnom informacijom, kako to igrači doživljavaju, jednom zdravom grupom koja može sutra da napravi dobru stvar. 



Gde ima razloga za optimizam, a gde za zabrinutost?



- Zabrinuti bi mogli da budemo uvek. Ja uvek više gledam s optimistične strane. Čeka nas izuzetna i teška grupa. Nismo je birali, ali je za sportiste pravi izazov. Imamo ciljeve koje možemo da ostvarimo samo pod uslovom da apsolviramo taj prvi korak. Naravno, voleli bismo da se nađemo u situaciji da obezbedimo kvalifikacije za OI, pošto bi to bila velika stvar zadržati kontinuitet velikih takmičenja. Naše prednosti su želja i motiv. Pitanje je i sa kolikom nas verom ispraćaju od kuće. To bi moglo da probudi inat kod igrača. Svako ima pravo na svoje mišljenje, a razuveriti ih bilo bi dobro ako možemo.



EP u Poljskoj je od velike važnosti za srpski rukomet, pošto se viziraju pasoši za OI u Brazilu. Čime biste bili zadovoljni?



- Naš cilj je izlazak iz grupe, nebitno je preko koje utakmice ćemo to da uradimo. Ako bismo vizirali pasoš za Rio, mnogo toga bi bilo otvoreno. Sama mogućnost dolaska do toga govori mnogo.



Uspeli ste u reprezentaciju da vratite Žarka Šešuma, Petra Nenadića, Momira Rnića?



- Oni nisu slučajno tu, već su to zaslužili svojim kvalitetnim i kontinuiranim igrama. Prethodni njihov izostanak nije bilo ništa lično. Sada u zdravoj i otvorenoj komunikaciji stavili su se na raspolaganje, oni su nosioci igre i dobre atmosfere. Svoj kvalitet potvrđuju u klubovima, a i velike su patriote, igraju punim srcem i sa ponosom za svoju zemlju.



Da li je ovakav potez možda trebalo uraditi ranije?



- Nekih ranijih reprezentativaca sada nema jer se ne uklapaju u moju koncepciju. Momir Ilić je ostao pri odluci da ne igra više za nacionalni tim, a u međuvremenu je došla i povreda. Vučković, Draško Nenadić, Ivezić i Kocić su povređeni. Ima dosta okolnosti i situacija koje su bile nepredviđene, ali se čovek mora nositi sa teškim situacuijama i pronaći rešenje, te hrabro i smelo opredeliti se za određene igrače - kategoričan je selektor Perić.

Jovo Galić

Nada za naš rukomet



Ima li nade u povratak našeg reprezentativnog rukometa u svetski vrh?



- Nada uvek umire poslednja. Mi smo sportska nacija. Rukomet volimo. Potrebno je da se potrudimo, svi u piramidi, da rukomet zauzme svoje mesto među decom. Potrudiću se da utičem da to tako bude, a to je ostvarljivo samo dobrim rezultatima nacionalnih selekcija i klubova.

Teren jedino merilo



Kako vidite našu grupu?



- Domaćin Poljska je osvojila medalju i ima kontinuitet na velikim takmičenjima. Koliko je lepo igrati kao domaćin, isto tako to ima velikih pritisaka i težine. Mnogo ulažu u rukomet i žele da pred svojom publikom dođu do finala. Šta reći o Francuzima,oni imaju sve medalje u svojoj riznici u poslednjih 15 godina, a sve su osvojili duplo. Makedonci imaju kontinuitet i kvalitet. To može a ne mora ništa da znači, pošto na terenu može svašta da se desi, da se okrene. Imamo igrače koji igraju u dobrim klubovima, samo ih je potrebno izazvati. Nikome neće biti lako sa nama.