Paklena šuma je to

,,Spartaku sve najbolje, kao i mom kolegi Vladimiru Jovanoviću. Odigrali su izvanredno. Čestitke i mojim igračima, mnogima će biti teško na ovom terenu”, bile su reči trenera Partizana, Željka Obradovića, kojima je opisao koliko je zahtevno bilo u subotičkoj Dudovoj šumi.

Napori crno-belih da nastave sa dominantnom igrom iz uvodnog kola ABA lige raspršili su se u noći u kojoj je Spartak konačno zaličio onako kako igračkim i trenerskim renomeom i treba da izgleda. Nije se dao do samog kraja.

Sve se namestilo za zeštoku bitku – Partizan u naletu i rival koji je u defanzivi posle bolnih udaraca u Antaliji i Podgorici, pod imperativom da reaguje na trenutnu situaciju, kako ne bi dozvolio još dublje poniranje.

A Spartak prethodno nije izgledao dobro. Sa nedovoljno koherentnom plejmejkerskom strukturom uslovljenom povredama, brojnim problemima sa skokom, čvrstinom, sveukupno slabijom odbranom…

I šta onda više može da izazove mobilizaciju kojom se potire sve navedeno, od Obradovićeve čete i svega onoga što to nosi sa sobom?

,,Moram da pohvalim tim zbog energije koju su uložili. Moglo je da se desi ili da budeš supermotivisan ili uplašen. Bili smo ovo prvo, zbog čega sam zadovoljan”, jasno je stavio Jovanović do znanja da je mobilizacija uspela, ali i da mu nije bilo svejedno, znajući u kakvom ambijentu je dočekan ovaj susret.

Znajuči da ovde nije bilo samo pitanje straha od poraza, već načina na koji se gubi i mogu li to Subotičani da urade “u stilu”. Ali ne onom demagoškom u kom će se rezultatski neuspesi prazno slaviti kao pobede, već u onom u kom će te gorčina poraza naterati da radiš još više, a svest o tome da ovi sa druge strane parketa stvarno moraju da budu najbolji kako bi te srušili, dati ti dodatni impuls. Iako su ti isti mnogo veći.

Gorčina koja motiviše i nova spoznaja realnosti koja gura napred

Kombinacija gorčine koja budi motivaciju i nove samosvesti koja oblikuje samopouzdanje biće talas na kome će Spartak jahati u narednom periodu i pokušati da poraz “u stilu” počne da pretvara i u rezultatske pobede, toliko potrebne u ovom momentu.

Sve kako bi subotička publika sličan ambijent mogla da pravi iznova i iznova, bez obzira na to što u ovom slučaju nije 100 odsto bila na strani domaćih, kako to obično biva gde god da se crno-beli pojave.

,,Definitivno nam je bila potrebna ta dodatna energija koju su nam dali, posebno na kraju, u četvrtoj četvrtini. Isaac Bonga i Vanja Marinković su pogodili vrlo važne šuteve, publika je to osetila i bilo je dobro sve to videti”, reći će posle utakmice najbolji strelac Partizana, Sterling Braun, u izjavi za Dnevnik.

Iako podeljena, vibracija sa tribina kreirala je spektakularan ambijent i uticala na visok intenzitet utakmice.

Koliko god su jednom delu prisutnih smrtonosni hici Bonge u četvrtom kvartalu slomili srce, a drugom udahnuli novi život. Nikome nije bilo svejedno.

To je valjda i suština onog zbog čega su se sastali ovi rivali, zbog čega je hala bila rasprodata za jedan dan, slavlje jednih bilo izraženije nego obično, kao i razočaranje ovih drugih, koji su osetili da su mogli. Verovatno je zato i bilo teže.

Dudova šuma prigrlila je to. Prepoznala je istorijski značaj debitanske utakmice na toliko čekanoj abaligaškoj sceni. Učinila je crno-belima posao mnogo zahtevnijim, uprkos tome što ih je na kraju pogurala, ne kvareći ipak utisak vrućeg gostovanja.

I ničega tu čudnog nema, kao u pesmi JU grupe. Samo paklenog, što očekuje svakog ko se na istom parketu bude našao naspram Jovanovićevog tima.

Vuk-Miloš Petrović