Паклена шума је то

,,Спартаку све најбоље, као и мом колеги Владимиру Јовановићу. Одиграли су изванредно. Честитке и мојим играчима, многима ће бити тешко на овом терену”, биле су речи тренера Партизана, Жељка Обрадовића, којима је описао колико је захтевно било у суботичкој Дудовој шуми.

Напори црно-белих да наставе са доминантном игром из уводног кола АБА лиге распршили су се у ноћи у којој је Спартак коначно заличио онако како играчким и тренерским реномеом и треба да изгледа. Није се дао до самог краја.

Све се наместило за зештоку битку – Партизан у налету и ривал који је у дефанзиви после болних удараца у Анталији и Подгорици, под императивом да реагује на тренутну ситуацију, како не би дозволио још дубље понирање.

А Спартак претходно није изгледао добро. Са недовољно кохерентном плејмејкерском структуром условљеном повредама, бројним проблемима са скоком, чврстином, свеукупно слабијом одбраном…

И шта онда више може да изазове мобилизацију којом се потире све наведено, од Обрадовићеве чете и свега онога што то носи са собом?

,,Морам да похвалим тим због енергије коју су уложили. Могло је да се деси или да будеш супермотивисан или уплашен. Били смо ово прво, због чега сам задовољан”, јасно је ставио Јовановић до знања да је мобилизација успела, али и да му није било свеједно, знајући у каквом амбијенту је дочекан овај сусрет.

Знајучи да овде није било само питање страха од пораза, већ начина на који се губи и могу ли то Суботичани да ураде “у стилу”. Али не оном демагошком у ком ће се резултатски неуспеси празно славити као победе, већ у оном у ком ће те горчина пораза натерати да радиш још више, а свест о томе да ови са друге стране паркета стварно морају да буду најбољи како би те срушили, дати ти додатни импулс. Иако су ти исти много већи.

Горчина која мотивише и нова спознаја реалности која гура напред

Комбинација горчине која буди мотивацију и нове самосвести која обликује самопоуздање биће талас на коме ће Спартак јахати у наредном периоду и покушати да пораз “у стилу” почне да претвара и у резултатске победе, толико потребне у овом моменту.

Све како би суботичка публика сличан амбијент могла да прави изнова и изнова, без обзира на то што у овом случају није 100 одсто била на страни домаћих, како то обично бива где год да се црно-бели појаве.

,,Дефинитивно нам је била потребна та додатна енергија коју су нам дали, посебно на крају, у четвртој четвртини. Исаац Бонга и Вања Маринковић су погодили врло важне шутеве, публика је то осетила и било је добро све то видети”, рећи ће после утакмице најбољи стрелац Партизана, Стерлинг Браун, у изјави за Дневник.

Иако подељена, вибрација са трибина креирала је спектакуларан амбијент и утицала на висок интензитет утакмице.

Колико год су једном делу присутних смртоносни хици Бонге у четвртом кварталу сломили срце, а другом удахнули нови живот. Никоме није било свеједно.

То је ваљда и суштина оног због чега су се састали ови ривали, због чега је хала била распродата за један дан, славље једних било израженије него обично, као и разочарање ових других, који су осетили да су могли. Вероватно је зато и било теже.

Дудова шума пригрлила је то. Препознала је историјски значај дебитанске утакмице на толико чеканој абалигашкој сцени. Учинила је црно-белима посао много захтевнијим, упркос томе што их је на крају погурала, не кварећи ипак утисак врућег гостовања.

И ничега ту чудног нема, као у песми ЈУ групе. Само пакленог, што очекује сваког ко се на истом паркету буде нашао наспрам Јовановићевог тима.

Вук-Милош Петровић