Rekord štafete 4h100 metara nedostižan više od 40 godina

U pojedinačnim sportovima naročito, dugogodišnji rekordni dometi do imperativa dovode nastojanja sledbenika da im se približe i da postave nove granice.

Atletski rekord u Srbiji, koji najduže odoleva napadima generacija, jeste rezultat na 10.000 metara (27:58,39), koji je Dane Korica postavio 1971. godine u Helsinkiju. Sledi skok Nenada Stekića u Montrealnu (8,45) 1975. dok na trećem mestu neoborivih odoleva rekord štafete 4dž100 metara (39,79) postignut u Sarajevu, u smiraj leta 1981. Prvi put jugoslovenska štafeta je štopericu zaustavila pre isteka 40. sekunde. Trčali su Partizanovi sprinteri Mladen Nikolić, Dragan Zarić i Aleksandar Popović i u poslednjoj izmeni član Vojvodine Nenad Milinkov.   

– Trčali smo na Balkanskom prvenstvu i pobedili tada favorizovanu bugarsku štafetu – priseća se Milinkov, doskora sekretar pokrajinskog atletskog Saveza, sada na istoj dužnosti u Atletskom klubu Vojvodina. – Po završetku trke čestitao nam je i jedan od najboljih evropskih sprintera toga doba Petar Petrov, rečima da smo sprinteri dostojni poštovanja. Ali, on je bio pojam za sve na Balkanu, tako da sam mu odgovorio: Ne, vi ste sprinter, mi se samo bavimo sprintom.

Šalu na stranu, sastav pobedničke štafete, sudeći prema pojedinačnim rezultatima, nije mogao ni do evropskog proseka. Tehniku izmena, međutim, toliko su bili usavršili da su proporionalno rezultatima svakog ponaosob spadali u sam vrh kontinentalnih štafeta.     

– Mi smo se okupljali gotovo svakog vikenda i uvežbavali izmene-svedoči Milinkov.- Na tome je naročito insistirao savezni trener sprinta Jovan Dragosavac. – Mi smo gajili kult štafetnog trčanja. Podsetiću da je sastav štafete 4H400 metara, na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1991. trčao brže od tri minuta (2:59,95). Nažalost, danas retko koji klub u Srbiji prijavljuje štafete, izgubio se trag vikend okupljanjima. Sada Emir Bekrić pokušava da oživi nekadašnju praksu.

Nenad Milinkov je rekorder Vojvodine na 100 metara duže od četiri decenije (10,62). Rezultat je utoliko vredniji znamo li da je jedini iz štafetnog sastava trenirao na šljaci. Ipak, na Balkanskom u Sarajevu mesto u sprintu, u dogovoru sa Dragosavcem, prepustio je Nikoliću. Imao je problem sa zadnjom ložom i želeo je da mogućnost ličnog prestiža podredi štafetnoj trci.

– Prijatan je osećaj da ste i posle 40 godina od rekordne trke i danas državni rekorder – kaže Milinkov. – Iskreno, srećniji bih bio da se pojavila garnitura mladih sprintera, dostojnih novog rekorda. Istina, imamo mi danas kvalitetne trkače, poput braće Kijanović, Mandića... Svi oni pojedinačno trče brže od nas iz rekordnog sastava. Zažive li vikend okupljanja u perspektivi, ni rekord neće da izostane.

Štafetnim trkama završavaju prestižna međunarodna takmičenja. Dometi štafeta, u znatnoj meri, svedoče o nivou atletskih vrednosti svake nacije. Treneri Jovan Dragosavac (4H100) i Hristo Gergov (4H400) imali su viziju. Posle četiri decenije, uz evidentan kvalitet sprinterskog podmlatka, na dobrom putu je i pomoćnik srpskog selektora Edina Zukovića, osvajač bronzane medalje na 400 metara sa preponama, na Svetskom prvenstvu u Moskvi Emir Bekrić. U sklopu reprezentativnih priprema, vikend okupljanjima nišani i jedan od najstarijih atletskih rekorda srpske atletike.

L. Bakmaz