Рекорд штафете 4х100 метара недостижан више од 40 година

У појединачним спортовима нарочито, дугогодишњи рекордни домети до императива доводе настојања следбеника да им се приближе и да поставе нове границе.

Атлетски рекорд у Србији, који најдуже одолева нападима генерација, јесте резултат на 10.000 метара (27:58,39), који је Дане Корица поставио 1971. године у Хелсинкију. Следи скок Ненада Стекића у Монтреалну (8,45) 1975. док на трећем месту необоривих одолева рекорд штафете 4џ100 метара (39,79) постигнут у Сарајеву, у смирај лета 1981. Први пут југословенска штафета је штоперицу зауставила пре истека 40. секунде. Трчали су Партизанови спринтери Младен Николић, Драган Зарић и Александар Поповић и у последњој измени члан Војводине Ненад Милинков.   

– Трчали смо на Балканском првенству и победили тада фаворизовану бугарску штафету – присећа се Милинков, доскора секретар покрајинског атлетског Савеза, сада на истој дужности у Атлетском клубу Војводина. – По завршетку трке честитао нам је и један од најбољих европских спринтера тога доба Петар Петров, речима да смо спринтери достојни поштовања. Али, он је био појам за све на Балкану, тако да сам му одговорио: Не, ви сте спринтер, ми се само бавимо спринтом.

Шалу на страну, састав победничке штафете, судећи према појединачним резултатима, није могао ни до европског просека. Технику измена, међутим, толико су били усавршили да су пропорионално резултатима сваког понаособ спадали у сам врх континенталних штафета.     

– Ми смо се окупљали готово сваког викенда и увежбавали измене-сведочи Милинков.- На томе је нарочито инсистирао савезни тренер спринта Јован Драгосавац. – Ми смо гајили култ штафетног трчања. Подсетићу да је састав штафете 4Х400 метара, на Светском првенству у Токију 1991. трчао брже од три минута (2:59,95). Нажалост, данас ретко који клуб у Србији пријављује штафете, изгубио се траг викенд окупљањима. Сада Емир Бекрић покушава да оживи некадашњу праксу.

Ненад Милинков је рекордер Војводине на 100 метара дуже од четири деценије (10,62). Резултат је утолико вреднији знамо ли да је једини из штафетног састава тренирао на шљаци. Ипак, на Балканском у Сарајеву место у спринту, у договору са Драгосавцем, препустио је Николићу. Имао је проблем са задњом ложом и желео је да могућност личног престижа подреди штафетној трци.

– Пријатан је осећај да сте и после 40 година од рекордне трке и данас државни рекордер – каже Милинков. – Искрено, срећнији бих био да се појавила гарнитура младих спринтера, достојних новог рекорда. Истина, имамо ми данас квалитетне тркаче, попут браће Кијановић, Мандића... Сви они појединачно трче брже од нас из рекордног састава. Заживе ли викенд окупљања у перспективи, ни рекорд неће да изостане.

Штафетним тркама завршавају престижна међународна такмичења. Домети штафета, у знатној мери, сведоче о нивоу атлетских вредности сваке нације. Тренери Јован Драгосавац (4Х100) и Христо Гергов (4Х400) имали су визију. После четири деценије, уз евидентан квалитет спринтерског подмлатка, на добром путу је и помоћник српског селектора Едина Зуковића, освајач бронзане медаље на 400 метара са препонама, на Светском првенству у Москви Емир Бекрић. У склопу репрезентативних припрема, викенд окупљањима нишани и један од најстаријих атлетских рекорда српске атлетике.

Л. Бакмаз