Me­da­lja sti­gla u Zre­nja­nin po­sle 36 go­di­na

Po­sled­nja ka­det­ska me­da­lja u Zre­nja­nin sti­gla je još dav­ne 1986. go­di­ne ka­da je Vo­ji­slav Ma­tić do­neo isto bron­za­no od­lič­je.

Ina­če Bran­ko Đu­kić, ko­me je ovo ujed­no i po­sled­nja tak­mi­čar­ska se­zo­na u kon­ku­ren­ci­ji ka­de­ta, na pu­tu do me­da­lje pr­vo je sa­vla­dao Austri­jan­ca teh­nič­kim tu­šem (8:0), po­tom (6:0) po­be­dio je Fin­ca, dok je u če­tvrt­fi­na­lu po­ra­žen od pred­stav­ni­ka Azer­bejyana, ko­ji je do­šao do bor­be za me­da­lju, a sa­mim tim na­šeg re­pre­zen­ta­tiv­ca od­ve­lo u re­pa­saž. Mla­di zre­nja­nin­ski as u „raz­i­gra­va­nju“ je sa­vla­dao pred­stav­ni­ka Hr­vat­ske, a u bor­bi za bron­zu bio je bo­lji od do­ma­ćeg tak­mi­ča­ra.

Dru­gi pred­stav­nik Pro­le­te­ra Jo­van Mi­ol­ski je kre­nuo si­lo­vi­to sa­vla­dav­ši ne­mač­kog tak­mi­ča­ra, da bi u na­red­noj run­di po­ra­žen od do­ma­ćeg pred­stav­ni­ka.

Zre­nja­nin, grad po­znat po rva­nju, već go­di­na­ma da­je re­pre­zen­ta­tiv­ce i pred­sta­vlja srp­ski cen­tar spor­ta na stru­nja­či. Uslo­vi za pri­pre­mu spor­ti­sta su od­lič­ni, a i struč­ni ka­dar je vr­hun­ski.

– Ko­nač­no, „ve­li­ka“ me­da­lja za ovu ge­ne­ra­ci­ju rva­ča Pro­le­te­ra. Bran­ko Đu­kić je osva­ja­njem ove bron­ze otvo­rio vra­ta za bu­du­će me­da­lje. Bran­ko je rvao zre­lo i hra­bro, čak mu je ma­lo ne­do­sta­ja­lo da uđe u fi­na­le. Ova me­da­lja po­tvr­đu­je da se u Pro­le­te­ru do­bro ra­di, da smo na pra­vom pu­tu, ali ujed­no da­je nam i oba­ve­zu za još upor­ni­jim ra­dom – re­ko je se­lek­tor ka­de­ta Đor­đe Mi­ol­ski, is­ta­kav­ši i ne­se­bič­nu po­moć upra­ve, struč­nog šta­ba i čla­no­va rvač­kog klu­ba Pro­le­ter, kao i Rvač­kog sa­ve­za Sr­bi­je ko­ji, ka­ko je re­kao, pru­ža ogrom­nu po­dr­šku i ve­ru­je u da­lje uspe­he zre­nja­nin­skih rva­ča.

N. Sa­vić