МАЛА ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА У СУСРЕТ ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА У ПАРИЗУ (2) За Тарзана три злата и бронза

Биле су веома важне и за нашу државу, јер су два такмичара наступали под заставом Краљевине Србије. Драгутин Томашевић је у маратону заузео 37 место од 68 такмичара, док је Душан Милошевић испао у квалификацијама у трци на 100 метара.

Две године касније избио је Први светски рат (1914 - 1918), због чега ОИ, које су требале бити организоване у Берлину 1916. године, нису одржане, али се, упркос томе рачунају као шесте. Током рата страдало је око 40 милиона људи, а међу њима је било и 143 олимпијаца и нажалост и наш такмичар, носилац заставе Драгутин Томашевић. По завршетку рата први пут се завиорила олимпијска застава са пет кругова у Антверпену 1920. године. Новоформирану Краљевину СХС представљала је фудбалска репрезентација која је изгубила једину утакмицу коју је одиграла. Пораз, у првој званичној међународној утакмици наших фудбалера, нанела је Чехословачка резултатом 7:0.

Нешто мање од четврт века касније Париз је поново био домаћин ОИ. Као пратећа манифестација одржана је и „Међународна недеља зимских спортова”, и то од 25. јануара до 5. фебруара 1924. године, коју је касније МОК прогласио Зимским олимпијским играма. На Играма је учествовао и глумац, познат по улози Тарзана, Џони Вајсмилер, који је освојио три златне медаље у пливању и бронзану у ватерполу. За Краљевину СХС наступило је 38 такмичара - фудбалери, атлетичари, бициклисти, гимнастичатри, пливачи, рвачи и такмичар у коњичким спортовима. Освојене су и прве олимпијске медаље. Леон Штукељ окитио се златом у вишебоју и на вратилу. У укупном пласману наша репрезентација је заузела 14 место од 44 земље.

На другом предавању у Музеју Војводине гост је био одбојкаш Васа Мијић који је 2000. године освојио златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју. Он је са посетиоцима поделио каква осећања навиру када се стане на победничко постоље и како изгледа досањати олимпијски сан. На наредном предавању „Кад захлади на Олимпијади”, у среду, 17. јула од 20 часова гост ће бити ватерполиста и освајач две златне медаље 2016. у Рио де Женеиру и 2021. године у Токију Бранилав Митровић.

 

Олимпијски пламен запаљен је први пут на Играма у Амстердаму 1928. године. По први пут је 3.014 спортиста из 46 земаља продефиловало, и то тако да су Грци, као оснивачи ОИ, први изашли, затим спортисти осталих земаља по абацедном реду имена држава, те као задњи представници земље домаћина, Холандије, док су у организацији први пут спонзорствима помогле и комерцијалне фирме, као што је кока-кола. Наша репрезентација је бројала 34 такмичара у фудбалу, гимнастици, атлетици, мачевању, рвању. Леон Штукељ поново је освојио залато и бронзу, Јосип Приможич сребро и Стане Драган у прескоку коња бронзу, а екипну бронзу су освојили вишебојци.

Наредне ОИ 1932. године преселиле су се поново на северноамарички континент, у Лос Анђелес, и остале упамћене по великој економској кризи. Из тог разлога бројне земаље су морале одустати од слања спортиста, тако да је у поређењу с prеthodnim Играма број такмичара био двоструко мањи, иако је постављено 18 светских рекорда. Озбиљност финансијске оскудице најбоље осликава анегдота према којој су 82 бразилска такмичара продавали кафу како би сакупили новац за одлазак и боравак на ОИ. По први пут је за потребе смештаја спортиста изграђено Олимпијско село и први пут је коришћена фото-финиш камера. Краљевина Југославија није слала учеснике, али је Вељко Наранчић одлучио да самостално финансира свој одлазак на Игре и такмичи се у атлетици и бацању диска. Захваљујући тој одлуци очуван је континуитет учешћа наше земље на ОИ.

Контроверзној режисерки Лени Рифенштал поверен је задатак да направи филм о ОИ у Берлину. Она је снимила око 400 километара материјала и монтирала га две године. Коначни резултат је дело „Олимпија”, који је не само у уметничком смислу, поставио многе стандарде у снимању спортских догађаја који се примењују и данас.

 

Под тамном сенком нацизма ОИ Берлину организоване су 1936. године. Била је то одлична прилика да Нацистичка партија промовише своју идеологију пред 4.000 учесника и телевизијским преносом. Први пут је олимпијски пламен запаљен у древној Олимпији пренет је штафетним трчањем бакљом до Олимпијског стадиона где је горео од свечаног отварања Игара до њиховог затварања. Мада су Немци доминирали у многим спортовима, тријумфи спортиста из других земаља долазили су као шамари нацистичкој филозофији. Најпознатији од њих био је афроамериканац Џеси Овенс, који је освојио четири златне медаље (у трци на 100 и 200 метара, у скоку удаљ и штафети 4 пута 100 метара), што је изазвало расне тензије. Краљевина Југославија је учествовала са 86 спортиста у 12 спортова: атлетици, бициклизму, ватерполу, гимнастици, веслању, гимнастици, једрењу, кајаку и кануу, мачевању, пливању, рвању и скоковима у воду. Једину медаљу, средбро, у вежби на круговима, освојио је гимнастичар Леон Штукељ и тиме завршио олимпијску каријеру са укупно шест медаља – три златне, једном сребрном и две бронзане. Тај учинак обезбедио му је титулу најуспешнијег олимпијца Југославије свих времена пошто је од од 1924. до 1936. године шест медаља.

Силвиа Ковач