Jelena Trajković, novinarka Sport kluba: Moto sportovi porodična tradicija

Međutim, novinarka Jelena Trajković s kanala Sport klub taj posao godinama obavlja s lakoćom. Njoj, ipak, uspeva da se nametne u tom, tipično muškom svetu benzina i jakih mašina, i napravi intervjue s lica mesta, i to s najvećim vozačima današnjice, poput Marka Markeza ili nedavnog pobednika Velike nagrade Monaka, Danijela Rikarda

„Polazim od toga da nikada to nisam gledala kao tipično muški svet, već kao svet u kojem želim da imam svoje mesto kao ja, Jelena Trajković, devojka koja voli auto-moto sport“, kaže Jelena.

„Ne posmatram to kao posao, već kao veliko zadovoljstvo, pa otuda i ta lakoća. Ključ je u tome da stalno učim, sport pratim 24 časa dnevno, znam da reagujem u sekundi ako treba i uvek mislim da mogu još bolje.“

Na pitanje otkud interesovanje za moto sportove, Jelena, koja je u sportskom novinarstvu već desetak godina, odgovara da je ključ za njen razvoj bila porodica.

„Sve je krenulo od malena, tata i deda su pratili i išli na trke. Imala sam tri godine kada sam prvi put ugledala Senu tokom jedne trke i volim da kažem da je to trenutak koji mi je promenio život“, priča Jelena i dodaje:

„Oduvek sam pratila sport, išla sam na košarkaške i odbojkaške utakmice, ali kada je došao prvi posao, u dnevnom listu „Sport“, morala sam da se odlučim za jedno. I izbor je pao na ono što najviše volim, ali to ne znači da sam sve ostale sportove zapostavila, naprotiv. Pratim apsolutno sve, vrlo često samu sebe iznenadim nekim informacijama koje znam, takav mi je posao, da kažem, a i da nije, sumnjam da li bilo drugačije.“

Zimski sportovi nepravedno zapostavljeni

„Zimski sportovi su nešto na šta stavljam akcenat uz auto-moto sport pošto smatram da su nepravedno zapostavljeni“, kaže Jelena Trajković.

Zbog toga bih volela da u narednim godinama dobijem priliku da izveštavam s Planice, iz Kicbila ili Vengena, kao što je slučaj s MotoGP trkama. Verujem da bi i gledaocima i čitaocima Sport kluba bilo zanimljivo da im, na primer, Aksel Lund Svindal otkrije kako je to prolaziti kroz krivine pri brzini od 200km/h ili o čemu Kamil Stoh razmišlja kada se odbaci sa zaletišta.

Jelena Trajković novinarsku karijeru počela je u „Sportu“, gde je provela dve i po godine, da bismo je dobro zapamtili po intervjuima i analizama trka na sajtu B92, na kome je bila sedam i po godina. Od maja 2016. Jelena radi na Sport klubu. Uspela je da se u zatvorenoj, mačo zajednici izdvoji znanjem, veštinom, radom, postavljanjem pravih pitanja, time što je uvek na pravom mestu i uspe da dođe do sagovornika, ostvari kontakt. Na pitanje koliko je teško u medijskom svetu stavljati suštinu ispred površnosti, vrednoću ispred skandala i nametljivosti i umeju li sagovornici da cene to što im prilazi sa debelim predznanjem i odličnom obaveštenošću, Jelena odgovara da je sve to izuzetno teško.

„Imala sam sreću da radim za medije kojima je akcenat stavljen na temeljne analize i intervjue, a ne na skandale i sve što ide s tim. Nikada takvim stvarima nisam želela da se bavim, a niko od mene to nikada nije ni tražio. Ono što nam daje razlog za zadovoljstvo su podaci da su na sajtu Sport kluba najčitanije analize i intervjui, što je i pokazatelj da smo na pravom putu“, kaže Jelena.

„Na Sport klubu se osećam kao kod kuće i kao da sam oduvek tu. Samo, ovde imamo mnogo više devojaka nego što je slučaj bio u redakciji B92, kada nas je bilo tri. Tranzicija je prošla bez problema jer su me tu dočekali ljudi s kojima sam nekada radila na B92 – Vladimir Novaković, Ivan Lončarević i Ilija Kovačić. Razlika ima u smislu da sam dobila veću odgovornost i učestvujem u uređivanju sajta, a uz to i priliku da povremeno komentarišem.“

Kako ističe, s većinom sagovornika imala je odlična iskustva, a to je nekoliko stotina ljudi.

„Zahvaljujući tome što sam uvek dolazila pripremljena na intervjue, dobijala sam priliku da ponovo razgovaram s tim sportistima, što nije mala stvar kada se zna da su neki od njih Mark Markes, Andrea Doviciozo, Danijel Rikardo... Bilo je i drugačijih primera, kao što je Kal Kračlou, kojeg sam dva puta intervjuisala dok sam radila za B92 i nije ostavio dobar utisak na mene. U Brnu 2016. bila sam odlučna u nameri da uradim dobar intervju, pa sam ga posle priče o tome šta očekuje tokom vikenda upitala da li je frustriran što još nije pobedio, a Andrea Janone i Džek Miler jesu. Moj kolega Srđan Erceg bio je ubeđen da će Kal napustiti intervju, ali se od tog trenutka promenio tok intervjua, pa tako i njegov odnos prema meni. I sledećeg dana je konačno pobedio.“

Auto-moto sportovi veoma su opasni i, nažalost, nema sezone bez izgubljenog ljudskog života. Još pamtimo pogibiju mladog vozača Luisa Saloma koja je novinare Sport kluba zatekla na licu mesta.

„Kada prisustvujete bilo kojoj trci kao novinar, bilo Moto GP šampionata ili Formule 1, pre nego što vam daju akreditaciju dobijate da potpišete papir da organizator neće biti odgovoran u slučaju da vam se nešto desi. Uz to, na svakoj akreditaciji stoji „auto-moto sport je opasan“. Iako vi znate da je opasan, pitanje je da li to zaista shvatate dok se ne desi neka tragedija kao što je pogibija Luisa Saloma. Taj vikend u Barseloni kada je on izgubio život je profesionalno nešto najteže što sam proživela, posebno jer sam bila tamo i jer sam ga poznavala“, ističe Jelena Trajković.

„Svim vozačima je jasno da svaki put kada sednu na motor, glavu stavljaju u torbu. Poslednjih godina je urađeno toliko toga po pitanju bezbednosti, ali splet nekih okolnosti doveo je do tragedija čiji smo svedoci poslednjih godina. Da je Marko Simončeli pustio motor, da je pored staze bio šljunak kada je pao Salom, drugačije bismo sada pričali... Njima je to u krvi, oni kada se povrede samo razmišljaju kada bi ponovo mogli da se nađu na motoru, niko ne želi da uspori. Jednostavno, takvi su i to ih i čini vozačima kakvi su.

Sport klub je svoje gledaoce navikao da sezonu MotoGP odjavljuje s lica mesta, iz Valensije. Na pitanje hoće li se tradicija ponoviti, Jelena odgovara potvrdno.

„Dok sam radila na B92, većinu svojih odlazaka na trke sam sama finansirala jer sam to gledala kao ulaganje u sebe, koje se i isplatilo. Ove godine planiramo odlazak u Barselonu i Brno, verovatno i Valensiju, a videćemo možda uspemo da dodamo i još neku trku. Što se tiče Formule 1, ako vam kažem da odlazak cele ekipe košta na jednu trku kao na dve Moto GP šampionata, a da ne možete da snimite ni približno dobrog materijala, to sve govori. To, međutim, ne znači da se nećemo pojaviti i na nekoj trci Formule 1, samo se nadamo da će novi vlasnici šampionata uneti promene i otvoriti taj svet široj publici, da on neće biti rezervisan samo za bogate“, poručuje Jelena.

Sport klub proširuje listu moto takmičenja koje prenosi, što znači više posla za sportske novinare i komentatore. Teško je pratiti sva ta prvenstva, pamtiti imena, pratiti napredak mladih nada.

„Sve to deluje komplikovano, ali kada kao ja pratite sport 24 časa dnevno, to nekako dolazi samo od sebe. Ne mogu da kažem da zato imam neku posebnu pripremu za trke ili intervjue, pošto već godinama imam naviku da pratim šta se sve dešava, čak i kada imam slobodan dan ili sam na odmoru. Čitam sve što mi timovi pošalju, što pronađem na drugim sajtovima, tražim svoje izveštaje od prethodnih godina. Ako mi je potrebna neka informacija, kontaktiram kolege iz Italije i Britanije, s kojima sam u stalnom kontaktu. Trudim se da gledam sve treninge, kvalifikacije i trke, ako ne mogu uživo, onda ispratim sve u snimku.“

Ivana Vujanov