Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Јелена Трајковић, новинарка Спорт клуба: Мото спортови породична традиција

03.06.2018. 15:56 16:02
Пише:
Фото: Јелена Трајковић, фото: Спорт клуб

У Србији је тешко и изазовно бити новинарка. Бити спортска новинарка још је теже. Бити спортска новинарка која годинама прати мото спортове изгледа је најтеже.

Међутим, новинарка Јелена Трајковић с канала Спорт клуб тај посао годинама обавља с лакоћом. Њој, ипак, успева да се наметне у том, типично мушком свету бензина и јаких машина, и направи интервјуе с лица места, и то с највећим возачима данашњице, попут Марка Маркеза или недавног победника Велике награде Монака, Данијела Рикарда

„Полазим од тога да никада то нисам гледала као типично мушки свет, већ као свет у којем желим да имам своје место као ја, Јелена Трајковић, девојка која воли ауто-мото спорт“, каже Јелена.

„Не посматрам то као посао, већ као велико задовољство, па отуда и та лакоћа. Кључ је у томе да стално учим, спорт пратим 24 часа дневно, знам да реагујем у секунди ако треба и увек мислим да могу још боље.“

На питање откуд интересовање за мото спортове, Јелена, која је у спортском новинарству већ десетак година, одговара да је кључ за њен развој била породица.

„Све је кренуло од малена, тата и деда су пратили и ишли на трке. Имала сам три године када сам први пут угледала Сену током једне трке и волим да кажем да је то тренутак који ми је променио живот“, прича Јелена и додаје:

„Одувек сам пратила спорт, ишла сам на кошаркашке и одбојкашке утакмице, али када је дошао први посао, у дневном листу „Спорт“, морала сам да се одлучим за једно. И избор је пао на оно што највише волим, али то не значи да сам све остале спортове запоставила, напротив. Пратим апсолутно све, врло често саму себе изненадим неким информацијама које знам, такав ми је посао, да кажем, а и да није, сумњам да ли било другачије.“


Зимски спортови неправедно запостављени

„Зимски спортови су нешто на шта стављам акценат уз ауто-мото спорт пошто сматрам да су неправедно запостављени“, каже Јелена Трајковић.

Због тога бих волела да у наредним годинама добијем прилику да извештавам с Планице, из Кицбила или Венгена, као што је случај с МотоГП тркама. Верујем да би и гледаоцима и читаоцима Спорт клуба било занимљиво да им, на пример, Аксел Лунд Свиндал открије како је то пролазити кроз кривине при брзини од 200км/х или о чему Камил Стох размишља када се одбаци са залетишта.


Јелена Трајковић новинарску каријеру почела је у „Спорту“, где је провела две и по године, да бисмо је добро запамтили по интервјуима и анализама трка на сајту Б92, на коме је била седам и по година. Од маја 2016. Јелена ради на Спорт клубу. Успела је да се у затвореној, мачо заједници издвоји знањем, вештином, радом, постављањем правих питања, тиме што је увек на правом месту и успе да дође до саговорника, оствари контакт. На питање колико је тешко у медијском свету стављати суштину испред површности, вредноћу испред скандала и наметљивости и умеју ли саговорници да цене то што им прилази са дебелим предзнањем и одличном обавештеношћу, Јелена одговара да је све то изузетно тешко.

„Имала сам срећу да радим за медије којима је акценат стављен на темељне анализе и интервјуе, а не на скандале и све што иде с тим. Никада таквим стварима нисам желела да се бавим, а нико од мене то никада није ни тражио. Оно што нам даје разлог за задовољство су подаци да су на сајту Спорт клуба најчитаније анализе и интервјуи, што је и показатељ да смо на правом путу“, каже Јелена.

„На Спорт клубу се осећам као код куће и као да сам одувек ту. Само, овде имамо много више девојака него што је случај био у редакцији Б92, када нас је било три. Транзиција је прошла без проблема јер су ме ту дочекали људи с којима сам некада радила на Б92 – Владимир Новаковић, Иван Лончаревић и Илија Ковачић. Разлика има у смислу да сам добила већу одговорност и учествујем у уређивању сајта, а уз то и прилику да повремено коментаришем.“

Како истиче, с већином саговорника имала је одлична искуства, а то је неколико стотина људи.

„Захваљујући томе што сам увек долазила припремљена на интервјуе, добијала сам прилику да поново разговарам с тим спортистима, што није мала ствар када се зна да су неки од њих Марк Маркес, Андреа Довициозо, Данијел Рикардо... Било је и другачијих примера, као што је Кал Крачлоу, којег сам два пута интервјуисала док сам радила за Б92 и није оставио добар утисак на мене. У Брну 2016. била сам одлучна у намери да урадим добар интервју, па сам га после приче о томе шта очекује током викенда упитала да ли је фрустриран што још није победио, а Андреа Јаноне и Џек Милер јесу. Мој колега Срђан Ерцег био је убеђен да ће Кал напустити интервју, али се од тог тренутка променио ток интервјуа, па тако и његов однос према мени. И следећег дана је коначно победио.“

Ауто-мото спортови веома су опасни и, нажалост, нема сезоне без изгубљеног људског живота. Још памтимо погибију младог возача Луиса Салома која је новинаре Спорт клуба затекла на лицу места.

„Када присуствујете било којој трци као новинар, било Мото ГП шампионата или Формуле 1, пре него што вам дају акредитацију добијате да потпишете папир да организатор неће бити одговоран у случају да вам се нешто деси. Уз то, на свакој акредитацији стоји „ауто-мото спорт је опасан“. Иако ви знате да је опасан, питање је да ли то заиста схватате док се не деси нека трагедија као што је погибија Луиса Салома. Тај викенд у Барселони када је он изгубио живот је професионално нешто најтеже што сам проживела, посебно јер сам била тамо и јер сам га познавала“, истиче Јелена Трајковић.

„Свим возачима је јасно да сваки пут када седну на мотор, главу стављају у торбу. Последњих година је урађено толико тога по питању безбедности, али сплет неких околности довео је до трагедија чији смо сведоци последњих година. Да је Марко Симончели пустио мотор, да је поред стазе био шљунак када је пао Салом, другачије бисмо сада причали... Њима је то у крви, они када се повреде само размишљају када би поново могли да се нађу на мотору, нико не жели да успори. Једноставно, такви су и то их и чини возачима какви су.

Спорт клуб је своје гледаоце навикао да сезону МотоГП одјављује с лица места, из Валенсије. На питање хоће ли се традиција поновити, Јелена одговара потврдно.

„Док сам радила на Б92, већину својих одлазака на трке сам сама финансирала јер сам то гледала као улагање у себе, које се и исплатило. Ове године планирамо одлазак у Барселону и Брно, вероватно и Валенсију, а видећемо можда успемо да додамо и још неку трку. Што се тиче Формуле 1, ако вам кажем да одлазак целе екипе кошта на једну трку као на две Мото ГП шампионата, а да не можете да снимите ни приближно доброг материјала, то све говори. То, међутим, не значи да се нећемо појавити и на некој трци Формуле 1, само се надамо да ће нови власници шампионата унети промене и отворити тај свет широј публици, да он неће бити резервисан само за богате“, поручује Јелена.

Спорт клуб проширује листу мото такмичења које преноси, што значи више посла за спортске новинаре и коментаторе. Тешко је пратити сва та првенства, памтити имена, пратити напредак младих нада.

„Све то делује компликовано, али када као ја пратите спорт 24 часа дневно, то некако долази само од себе. Не могу да кажем да зато имам неку посебну припрему за трке или интервјуе, пошто већ годинама имам навику да пратим шта се све дешава, чак и када имам слободан дан или сам на одмору. Читам све што ми тимови пошаљу, што пронађем на другим сајтовима, тражим своје извештаје од prеthodnih година. Ако ми је потребна нека информација, контактирам колеге из Италије и Британије, с којима сам у сталном контакту. Трудим се да гледам све тренинге, квалификације и трке, ако не могу уживо, онда испратим све у снимку.“

Ивана Вујанов

Пише:
Пошаљите коментар