DŽUDO TIM SRBIJE I TREBA DA BUDE PONOSAN: Predstavljali smo Srbiju najbolje što smo mogli

Naš tim je savladao Holandiju sa 4:2 u prvoj borbi. Nažalost, u četvrtfinalu su poraženi od tima Japana rezultatom 1:4. U repasažu, Srbija nije uspela da nadvlada Brazil, izgubivši sa 1:4.

– Biću iskrena, pucam od snage, a takav sam osećaj imala i juče, samo sam tada imala neke brzoplete odluke što se tiče mečeva. Danas sam odlučila da mečevi ne traju duže od drugog napada, mislim da je to najbezbolnije i za mene, a i za njih. Mislim da je ovo najbolje urađen turnir u mojoj karijeri. Akcenat sam i stavila na Olimpijske igre, čak sam nekako i žrtvovala svetsko i evropsko prvenstvo, da bih ovde bila u najboljoj formi. Dobila sam mnogo poruka podrške od ljudi koji prate džudo, ali i od onih koji nikada nisu pratili, a sada su počeli. Zaista znači ta podrška, koju ranije nisam imala u tolikom broju. Veliki vetar u leđa je da vas neko podržava, a da vas ni ne zna – istakla je Milica Žabić. 

Nastup naše reprezentacije prokomentarisao je i Nemanja Majdov.

– Ekipno smo zauzeli sedmo mesto, što je istorijski rezultat za nas. Uspeli smo da se kvalifikujemo i pobedimo Holandiju, koja je džudo velesila, što je ogroman uspeh. Nakon toga smo izgubili od Japanaca, ali smo unapred znali da će biti teško pobediti ih, pa smo se dogovorili da ne trošimo previše energije i da se čuvamo za repasaž. Ipak, niko od nas nije mogao da preda meč i svi smo se borili do kraja. Protiv Brazila smo dali svoj maksimum i izvukli najbolje što smo mogli. Predstavljali smo Srbiju najbolje što smo mogli, ostavili smo srce na strunjači i izašli uzdignute glave. Niko nas nije ubedljivo porazio i ponosni smo na naš nastup – naglasio je Nemanja Majdov.

Aleksandar Kukolj je rekao da su džudisti nadmašili očekivanja.

– Borcu je teško biti objektivan, kada postane objektivan, verovatno je završio karijeru. Mi idemo do poslednjeg, skačemo i na glave i na vratove da ne padnemo na leđa, ne razmišljajući o posledicama. Kada hladne glave sagledamo situaciju, pobedili smo Holandiju, koja ima nebrojeno olimpijskih medalja, sa 4-2 i ušli u prvih sedam. Protiv Japana nismo mogli pobediti i to je u redu, a protiv Brazila mislim da se svakako nismo obrukali. Bilo je teško boriti se sa mojim protivnikom danas. Već sam u zalaznim godinama karijere i inspirišu me najveći izazovi, ali nisam mogao predvideti kako će izgledati borba sa čovekom koji je toliko teži od mene. Pokušao sam da ga uplašim i produžim borbu, i u tome mislim da sam uspeo. Falilo je samo malo da ga slomim. Zbog potencijalnih povreda, ovakve borbe su nezgodne. Žao mi je što nisam pobedio, ali mislim da sam pružio dobru borbu – dodao je Aleksandar Kukolj.

Marica Perišić je morala da se bori u dve kategorije više od svoje.

– To nije nešto na šta sam navikla, pogotovu da gubim na ekipnim takmičenjima. Sve devojke su imale 25 kilograma više od mene, ali ušla sam u borbu da probam da osvojim, jer znam da je svaka pobeda bitna. Za ekipu ću uvek da ginem, to je nešto što ne mogu da opišem, što pojedinačno takmičenje ne može nikada da nosi sa sobom. Jako sam ponosna na celu ekipu, jer iako smo imali samo dve od šest kategorija u regularnim, svojim kategorijama, izneli smo to na najbolji mogući način. Prošli smo u prvih osam da budemo na svetu, na Olimpijskim igrama, što je nešto što ne bismo mogli da sanjamo da nam je neko rekao pre godinu dana – naglasila je Marica Perišić.