ЏУДО ТИМ СРБИЈЕ И ТРЕБА ДА БУДЕ ПОНОСАН: Представљали смо Србију најбоље што смо могли

Наш тим је савладао Холандију са 4:2 у првој борби. Нажалост, у четвртфиналу су поражени од тима Јапана резултатом 1:4. У репасажу, Србија није успела да надвлада Бразил, изгубивши са 1:4.

– Бићу искрена, пуцам од снаге, а такав сам осећај имала и јуче, само сам тада имала неке брзоплете одлуке што се тиче мечева. Данас сам одлучила да мечеви не трају дуже од другог напада, мислим да је то најбезболније и за мене, а и за њих. Мислим да је ово најбоље урађен турнир у мојој каријери. Акценат сам и ставила на Олимпијске игре, чак сам некако и жртвовала светско и европско првенство, да бих овде била у најбољој форми. Добила сам много порука подршке од људи који прате џудо, али и од оних који никада нису пратили, а сада су почели. Заиста значи та подршка, коју раније нисам имала у толиком броју. Велики ветар у леђа је да вас неко подржава, а да вас ни не зна – истакла је Милица Жабић. 

Наступ наше репрезентације прокоментарисао је и Немања Мајдов.

– Екипно смо заузели седмо место, што је историјски резултат за нас. Успели смо да се квалификујемо и победимо Холандију, која је џудо велесила, што је огроман успех. Након тога смо изгубили од Јапанаца, али смо унапред знали да ће бити тешко победити их, па смо се договорили да не трошимо превише енергије и да се чувамо за репасаж. Ипак, нико од нас није могао да преда меч и сви смо се борили до краја. Против Бразила смо дали свој максимум и извукли најбоље што смо могли. Представљали смо Србију најбоље што смо могли, оставили смо срце на струњачи и изашли уздигнуте главе. Нико нас није убедљиво поразио и поносни смо на наш наступ – нагласио је Немања Мајдов.

Александар Кукољ је рекао да су џудисти надмашили очекивања.

– Борцу је тешко бити објективан, када постане објективан, вероватно је завршио каријеру. Ми идемо до последњег, скачемо и на главе и на вратове да не паднемо на леђа, не размишљајући о последицама. Када хладне главе сагледамо ситуацију, победили смо Холандију, која има небројено олимпијских медаља, са 4-2 и ушли у првих седам. Против Јапана нисмо могли победити и то је у реду, а против Бразила мислим да се свакако нисмо обрукали. Било је тешко борити се са мојим противником данас. Већ сам у залазним годинама каријере и инспиришу ме највећи изазови, али нисам могао предвидети како ће изгледати борба са човеком који је толико тежи од мене. Покушао сам да га уплашим и продужим борбу, и у томе мислим да сам успео. Фалило је само мало да га сломим. Због потенцијалних повреда, овакве борбе су незгодне. Жао ми је што нисам победио, али мислим да сам пружио добру борбу – додао је Александар Кукољ.

Марица Перишић је морала да се бори у две категорије више од своје.

– То није нешто на шта сам навикла, поготову да губим на екипним такмичењима. Све девојке су имале 25 килограма више од мене, али ушла сам у борбу да пробам да освојим, јер знам да је свака победа битна. За екипу ћу увек да гинем, то је нешто што не могу да опишем, што појединачно такмичење не може никада да носи са собом. Јако сам поносна на целу екипу, јер иако смо имали само две од шест категорија у регуларним, својим категоријама, изнели смо то на најбољи могући начин. Прошли смо у првих осам да будемо на свету, на Олимпијским играма, што је нешто што не бисмо могли да сањамо да нам је неко рекао пре годину дана – нагласила је Марица Перишић.