Zbiljić: Vošini rivali mogu da zaborave na domaće trofeje
NOVI SAD: Krajem 2017. godine Dragoljub Zbiljić stao je na čelo Odbojkaškog kluba Vojvodina NS seme i do sada su promene u novosadskom velikanu poprimile velike razmere.
Kao uspešan privrednik napravio je iskorak i na sportskoj sceni i njegov skoro četvorogodišnji rad nije ostao neprimećen, pa je usledilo specijalno priznanje na tradicionalnoj dodeli sportskih nagrada Grada Novog Sada.
Uspeo sam da srušim barijeru u javnosti. Ljudi ulazak privrednika u sport vezuju isključivo kroz novčana ulaganja, što je potpuna degradacija i jako površno poimanje stvari. Verujem da sam uspeo da opovrgnem takve predrasude, kaže Zbiljić.
Kako dodaje, kada je ušao u klub, osim novca, uneo je mnogo energije. Želeo sam da odbranim sistem, da ga pojačam, da učinim još boljim i lakšim funkcionisanje kluba, da raširim marketing. I svi zajedno smo uspeli u tome. U tom smislu i nagrada koju sam dobio mi prija. Novi Sad je jako zahtevan, posebno prema nama koji dođemo iz manjih sredina. Ja sam iz Bora i trebalo mi je puno vremena da se dokažem, da ubedim sve da pre svega volim Novi Sad, da želim velike rezultate. Nagrada je, ipak, timska pobeda, jer sve što sam nabrojao uspeli smo zajedno, kao velika porodica. Danas poslujemo kao ozbiljan evropski klub i to je nešto što je zaslužilo nagradu, a ja sam je doživeo kao klupsku, ne kao ličnu, poručuje Zbiljić.
Iako uspešan privrednik, Zbiljić želi da ga javnost prepoznaje kao odbojkaškog čoveka.
Evo jednog primera, pre par meseci me je zaustavila saobraćajna policija, čoveku je bilo poznato ime, pa me je pitao čime se bavim. Nisam spomenuo ni Južnu Bačku, ni Elektromontažu, Maneks, nego sam rekao da sam predsednik Odbojkaškog kluba Vojvodina. To nosim u srcu i očekujem da me po tome prepoznaju. Novi Sad je grad odbojke, uz maksimalno uvažavanje ostalih sportova, mislim da je mesto predsednika OK Vojvodina nešto što je posebno. Velika mi je čast i uživam u tome, poručio je.
Od dolaska u Vojvodinu on je jasno stavio do znanja kakve visoke ambicije klub treba da ima.
Kada sam preuzeo mesto predsednika Upravnog odbora rekao sam da ćemo 2020. igrati evropski fajnal – for. Naravno, svima je bilo jasno, i meni, da to nije realno, ali u tom trenutku to je bila poruka svima u klubu i van njega da sam došao zbog velikih dela. Nisu mi bili dovoljni samo rezultati u Srbiji, jer su i pre mene taj posao ljudi u klubu jako dobro radili. Vojvodina je već bila usmerena ka trofejima, a ja sam želeo da izađemo van okvira, da napravimo ozbiljan rezultat u Evropi, odnosno u Ligi šampiona. Za to nam treba vremena, ali je u tom trenutku to bila ozbiljna medijska poruka da idemo tim putem. Bez velikih i hrabrih planova i želja ne mogu se ni ostvariti ciljevi, kaže predsednik Kluba.
Prvi tim četvorostrukog uzastopnog šampiona i prošle godine osvajača sva tri trofeja ostao je isti, uz minimalne promene.
To je skup momaka sa ozbiljnim karakterom, stvaralačkim, energičnim. Borbeni su i hodaju podignute glave, ne ponašaju se bahato van parketa, na terenu stvarno pokazuju ko je ko, ali i da je dres Vojvodine svetinja. To jeste pristup igri kakav ja želim i to je klub kakav sam zamišljao, bar dok sam ja na čelu. Trofeje ne dovodim u pitanje. Možda će ekipa i lakše stići do pehara nego što to bilo ko očekuje. Mislim da je ovaj tim u domaćim okvirima teško pobediti u važnim utakmicama, navodi naš sagovornik.
Predsednik ističe da već ima plan za ovu i sledeću godinu kada je reč o prvoj ekipi.
Čak mislim da znam i sastav tima. Odnosno, to je moja želja i značajna finansijska sredstva će biti uložena. Za svaki uspeh u životu je potreban plan, ja ga u ovom trenutku imam, a napravljen je zajedno sa sportskim direktorom Slobodanom Boškanom. O prvom timu sam već rekao šta mislim, pa zato želim da veći deo ekipe ostane. Želja su nam određena pojačanja na nekim pozicijama i da to budu možda i igrači iz reprezentacije. Polako pozicije treba da zauzimaju i naši juniori, neki će i na kaljenje. Mogu samo da poručim da smo izašli na autoput, vozimo 130 na sat i tu će teško ko da nas zaustavi. Koliko ćemo brzo stići do evropskih rezultata, da li je to za godinu, dve - tri, nema veze, mi se sigurno vraćamo na mapu Evrope i ostajemo u Ligi šampiona bez kvalifikacija, nakon jedne godine kada ćemo napraviti bum. Mislim da će mnogima biti teško i na međunarodnoj sceni da se izbore sa nama, najavljuje Zbiljić.
Kako kaže, kada je reč o evropskim takmičenjima, izabrao je teži put.
Po dolasku nove uprave ostvarena su ozbiljna infrastrukturna ulaganja i to će dati rezultat u budućnosti.
Što se tiče juniora i kadeta - definitivno smo reprezentacija Srbije. Selekcija se radi ozbiljno i očekujemo da velika zvučna imena u budućnosti budu upravo iz naše škole. Sve je urađeno, stvorili smo bazu, rezultatsku i infrastrukturnu, imamo budućnost. Ono što je isto važno jeste to da nijedan dinar nikome ne dugujemo. Spremni smo na dodatno ulaganje u seniorsku ekipu. Imamo dobru saradnju sa Odbojkaškim savezom Srbije, a želim da zahvalim i Vladi Srbije koja je pomogla nastupe na međunarodnoj sceni. Pre svega, pomoć i podršku imamo od Grada Novog Sada i naših sponzora. Imamo dobru komunikaciju sa rivalima i odličnu saradnju sa OK Novi Sad. Raduje me da Neyad Osmankač vodi taj tim, zna da radi s mladim igračima. Želim im ulazak u Superligu, jer bi tada naši igrači dobili kvalitetno iskustvo, a očekujem da naši juniori igraju u toj ekipi i kale se, najavio je Zbiljić.
Većina predsednika mog ranga u nekom klubu bi odmah 2017. uložila sve u prvi tim i pojačala se, jer to je ono što se prvo vidi. Ja sam krenuo težim putem, uradio sam najpre ono što se ne vidi. A ono što će se videti je sledećih deset godina. Ko voli odbojku i Vojvodinu imaće priliku da uživa s nama u velikim utakmicama, koje ćemo da dobijamo. Kao što sam rekao na početku, ne radi se samo o novcu, ovo je pitanje energije. Postali smo ono što jesmo. Svaka čast svakome ko se u Srbiji bavi odbojkom, ali mogu slobodno da kažem da u narednih deset godina zaborave na trofeje. A bacam rukavicu i evropskim klubovima, biće im teško da igraju sa nama, potpuno sam siguran u to, poručio je Dragoljub Zbiljić.
T. Marovski