Slobodan Boškan o relaciji klub–igrač–menadžer: Džentlmenski dogovor teško održiv

Problematika je takva da menadžeri imaju preveliki uticaj na igrače, a da se sve negde lomi preko leđa klubova, što otežava rad,kao i takmičenje.

Prema nezvaničnim pričama, najverovatnije je da ne postoji pravni lek koji bi zaštitio klubove pošto menadžeri imaju licence Svetske odbojkaške federacije, što dodatno otežava klubovima da nešto promene u svoju korist. Sve je prolongirano za 10. mart, kada će se Predsedništvo ponovo sastati i izneti predloge i eventualne odluke.

Na ovu temu pričali smo sa Slobodan Boškanom, osvajačem gotovo svih mogućih reprezentativnih i klupskih odličja, a sada sportskim direktorom OK Vojvodine NS seme.

„Sa 24 godine otišao iz Vojvodine u Olimpijakos, istekao mi je ugovor, a već sam bio u reprezentaciji i osećao sam da je vreme da odem u inostranstvo. Zoran Gajić je tada bio trener Olimpijakosa i on mi je predložio da dođem i da doživim uz njega taj odlazak iz naše lige. Tada, za prvi ugovor mi nije trebao menadžer. Dosta nas iz reprezentacije tadašnje Jugoslavije, kasnije Srbije i Crne Gore, smo imali menadžere, pa sam na preporuku Slobodana Kovača, Gorana Vujevića i Andrije Gerića potpisao ugovor sa Mirom Poljom. Ona je bila moj prvi menadžer“, prisećao se Boškan.

Menadžeri nemaju puno obaveza tokom sezone, ako je sve u redu i klub ispunjava svoje obaveze. Posle Olimijakosa, otišao sam u Patru, došlo je do problema sa isplatama obaveza i tada se menadžer uključio, raskinut je ugovor i karijeru sam nastavio u Trentinu. To je bio možda i jedini slučaj te prirode u mojoj igračkoj karijeri.

Da li bi odbojka mogla da funkcionoše bez menadžera?

„Verovatno bi mogla, ali  menadžer je već duže vreme nešto najnormalnije u sportu, zato me ne čudi da u odbojci ima toliko menadžera. Tržište je veliko, ima dobrih ugovora, pa me ništa ne iznenađuje. Radio sam s njima i navikao se, ali mislim da na menadžere treba gledati kao na jednu vrstu saradnika, a ne kao nekoga protiv koga se boriš. Oni su ljudi koji rade svoj posao i tu treba naći formulu da svi budu zadovoljni: klub, igrač i menadžer. Da bi se to desilo, potrebno je da klub ustanovi pravila.“

Sve da se stavi na papir

Na koji način klub može da se zaštiti od nepovljnog uticaja menadžera?

„Klub mora da se drži poslovnog funkcionisanja, sve mora da se stavi na papir, nikakvi usmeni dogovori i obećanja ne dolaze u obzir. Klub ako napravi dobar ugovor, biće zadovoljan i ako igrač bude otišao, ali u tom slučaju sve mora precizno da se definiše. Svi smo svesni da je teško zadržati mlade i talentovane igrače,teško je parirati velikim klubovima, pre svega u finansijskom smislu. Treba sarađivati s menadžerima, ali i oni moraju da poštuju klub kao instituciju koja stvara igrače. Dosta menadžera poštuje to, ali ima i onih koji to ne poštuju. To je kao i svakom poslu, neko radi korektno, neko manje, sve zavisi od čoveka“, rekao je Boškan.

Na sastanku se pominjala neka vrsta džentlmenskog dogovora između kluba i menadžera. Da li je to dobro rešenje?

„Džentlmenski dogovor će možda biti održiv do neke granice, ali da će potrajati dugo vremena - mislim da neće! Uvek će se naći neko ko će iz interesa prekršiti dogovor. Najbolje rešenje je da se klub zaštiti, u pravnom smislu, kako bi sebi osigurao neometano funkcionisanje. Klub mora da stvara igrače, da radi sa njima, i jednog dana, kada igrač bude trebao da ode, menadžer s klubom pravi dogovor, ne sa igračem.“

Da li klub može da ima menadžera u svojim redovima?

„Menadžeri dobijaju licencu od Svetske odbojkaše federacije (FIVB), tada dobija legitimitet da se bavi tim poslom, zato mislim da menadžer ne može da radi u klubu. Ne znam kako je u ostalim sportovima, u odbojci znam da su neki treneri to pokušavali i tražili igračima klubove, ali je to zabranjeno. Smatram da je rešenje da klub potpiše ugovor s menadžerskom agencijom i da u toj varijanti bude svima dobro.“

Da li postojanje menadžera i činjenica da odlaze mladi igrači čini nešto dobro našoj odbojci?

„To sve zavisi od igrača do igrača, kojom brzinom se razvijaju, ali mislim da ne bi trebali da idu u inostranstvo do 23. ili 24. godine života, pod uslovom da imaju dobre uslove u klubovima u kojima treniraju. Kada pričamo o Vojvodini NS seme, mislim da igračima pruža sve uslove, za rad, za napredak, pa i za zaradu u krajnjoj liniji. Igrači treba da steknu sigurnost i kvalitet pre odlaska, jer se napolju traži kompletan odbojkaš i da bude pojačanje ekipi. U tom pogledu, nisam siguran koliko pojedini menadžeri predstave mladim igračima realnu sliku onoga što ih čeka kada odu u inostranstvo. Jedno je interesovanje tih klubova i to svakako imponuje igraču, ali sve ostalo je  druga strana medalje. Da li menadžeri kažu igraču da je mlad i da klub ne može odmah da se osloni na njega i da će sedeti na klupi? Nisam siguran da je bolje da kao mlad igrač odeš napolje i ne igraš, a imaš šansu da ostaneš u dobrim uslovima u svom klubu i da igraš. Za mladog odbojkaša je najbolje da odigra nekoliko sezona u Srbiji, da stekne sve što treba kako bi otišao u jači klub. Po meni je poštenije da se ispriča cela priča pa da igrači procene, a ne samo da im se prezentuje ono što oni želi da čuje“, kazao je Slobodan Boškan.

Marko Ristić