Odbojkaši Srbije propustiće Olimpijske igre drugi put uzastopno

 (Od našeg specijalnog izveštača)

Još jednom, kvalifikacioni turniri su se pokazali kao kobni po naše momke koji u konkurenciji osam najboljih evropskih ekipa, bez onih već plasiranih, nisu uspeli ni da se plasiraju u polufinale i produže nadu. Sistem je takav, potpuno nepravedan, ali jednak za sve – samo će pobednik u Tokio, iako nekoliko selekcija ima potpuno pravo na to.

Naizgled jača grupa od one druge, gde je domaćin Nemačka. Bolan maksimalni poraz na startu od, sticajem okolnosti, kombinovane reprezentacije Francuske, zatim pobeda nad Holandijom, ali treći meč s Bugarskom, koji je morao da se dobije sa 3:0 ili 3:1, došao je još bolniji poraz koji je raspršio sve snove vezane za učešće na najvećoj sportskoj smotri.

Delovali su naši momci na ovom turniru kao da nemaju energije, nije bilo one igre koja je krasila ekipu pre samo nekoliko meseci kada se popela na vrh Evrope, stoga i epilog svima gorak. Momcima ipak mora da se čestita, još jednom su našli snage da odigraju za reprezentaciju, bez pauze sa svojih klupskih obaveza, obukli su najdraži dres i želeli najbolje. Dobro znamo da su Olimpijske igre san svakog sportiste, neki su ga iz ove ekipe dosanjali, a neki možda i neće. Veoma je teško očekivati da će Podraščanin i Petrić imati priliku da se bore za Pariz za četiri godine, možda i još neko s njima, zato je Tokio mogao da bude kruna jedne sjajne generacije, ali nije se moglo.

Odmah su se pojavile priče u javnosti da je plasman u Japan izgubljen još prošle godine, na kvalifikacionom turniru u Bariju, kada su ispred “orlova” i Tokija isprečili Italijani, ali su se naravno pojavili i komentari javnosti (navijača) koji nisu na mestu. Osuti paljbu po jednoj od najboljih selekcija u našoj zemlji, koja je osvojila brdo medalja, ne sme da se desi, bez obzira na realni neuspeh u Berlinu. Momci su dali sve od sebe, neki nisu bili najzdraviji pa su se opet odazvali pozivu i borili se za svoju zemlju, ovoga puta nisu imali sreće, ali su aktuelni šampioni Evrope, a to nije mala stvar. Sad, što najbolji sa Starog kontinenta ne ide direktno na OI, to je već pitanje za neke druge, one koji kroje svet sporta.

- Sličan turnir kao pre četiri godine. Igrali smo za nijansu bolje, međutim nismo imali ni hrabrosti ni sreće u odlučujućim momentima. Što se mene tiče, naša igra nije bila toliko loša, ali Bugari su stvarno odigrali sjajnu utakmicu u prva tri seta. Opet smo bili tu, opet smo bili blizu i verovali, ali opet ništa. Kao pre četiri godine. Naša zemlja odbojke neće imati predstavnika  u muškoj konkurenciji na Olimpijskim igrama, što je stvarno veliki neuspeh, ali Bože moj. Mi kao prvaci Evrope nismo uspeli da se plasiramo na Olimpijske igre – rekao je Marko Podraščanin.

Niko nije želeo pre početka turnira da priča o svim nedaćama koje su zadesile reprezentaciju Srbije. Nisu iznošeni problemi s povredama Kovačevića, Atanasijevića, Ivovića i još nekih, činjenica da u Berlinu nisu nijednom trenirali zbog takvog sistema koji je smislio organizator, pa nijednom ručali pre utakmice jer su sve mečeve igrali u matine programu. Sve to bi ispalo kao traženje alibija, nisu to hteli naćši momci, samo su želeli da još jednom dostojno reprezentuju svoju zemlju, što bi se reklo, „makar i s jednom nogom”, ali njihovo najbolje nije bilo dovoljno u ovom trenutku.

- Na našu žalost, ali i na žalost svih naših navijača i cele nacije, nismo uspeli. Da li smo mi mogli bolje? Sigurno da jesmo. Da li smo dali maksimum? Siguran sam da jesmo. Nažalost, to je naš maksimum u ovom trenutku. Ostaje velika žal za kvalifikacijama. Jako smo to želeli. Nismo nikoga ništa lagali, sigurno smo iz srca govorili da verujemo i da želimo. Nama je sigurno najteže, ali šta je tu je. To je sport. Nekada pobediš i najbolji si. Posle Evropskog prvenstva koje smo osvojili, već sutradan smo morali da se borimo za druge pobede. Idemo dalje, moramo da nastavimo da se borimo – istakao je kapiten Srbije Nemanja Petrić.

Ipak, imaće za koga odbojkaška Srbija priliku da navija na Olimpijskim igrama, devojke su več odavno obezbedile mesto, a jedne su od pretendenata na zlatnu medalju. Može cela sportska nacija tada da svu ljubav i podršku usmeri ka njima, u tom slučaju vrh postolja nam ne gine. Olimpijske igre su blizu, a Srbija će se sigurno radovati. 

Marko Ristić