Branislav Đurić: Igrači amateri, uprava volonteri, a svi rade kao da su profesionalci

Zbog dobrih rezultata proglašen je za najuspešnijeg trenera, što mu je donelo i produženje je ugovora. U svojoj prvoj sezoni u Norveškoj osvojio je duplu krunu, ove sezone osvojen je Kup, a u prekinutom prvenstvu Forde je na  trećem mestu.

Branislav i Nebojša Đurić su sinovi dugogodišeg odbojkaša i trenera u brojnim klubovima i međunarodnog sudije Mimira Đurića iz Sremskih Karlovaca.Posle veoma uspešne  igračke karijere, Bane je uplovio u trenerske vode, radio je s mlađim kategorijama u Vojvodini (najviše sa Sinišom Reljićem), kasnije je samostalno vodio treću ekipu ovog kluba, usledio je zatim rad u prvoligašu Novom Sadu i  nakon tog izlet u žensku odbojku, u ekipu Futoga.Pre dve godine otišao je u Norvešku.

Ne čujemo često podatke iz  Norveške u ovom kriznom vremenu, kakav je situacija kod vas?

- Sezona je završena po trenutnom plasmanu, a situacija sa koronavirusom je pod kontrolom, ima dosta zaraženih, ali je procenat smrtnosti veoma nizak. Bilo je na snazi vanredno stanje, sada je situacija drugačija, lagano se normalizuje, vrtići su proradili, kao i škole za decu od prvog do četvrtog razreda – kaže rođeni Sremskokarlovčanin  Branislav Đurić.

U Norveškoj  odbojka nije među najpopularnijim sportovima, ali je utisak da iz godine u godinu napreduje.

- Odbojka u Norveškoj je u uzlaznoj fazi, uslovi za rad su veoma dobri, a moj klub Forde želi da uspostavi sistem nalik na onaj koji ima Top volej, klub s najvećom tradicijom i koji je iznedrio gotovo sve njihove najbolje igrače. Moj brat Nebojša je devet godina bio u tom klubu, a nadam se da će i ovaj u kom sam ja uskoro doći na taj nivo. Top volej je centar odbojke, to je srednja odbojkaška škola gde se trenira i uči, a imaju uslove kao Vojvodina u Novom Sadu, sa domom za mlađe kategorije. Rade sa obe selekcije, škola traje tri godine, a trenira se odbojka i bič-volej. Nebojša je nekada radio u oba sporta, a ja sam samo na odbojci u mom klubu i radim s tri uzrsne kategorije. Moji radni dani su dugi, pa nemam baš puno slobodnog vremena, ali sam jedini profesionalac u klubu i moram da kažem da sam zadovoljan učinjenim do sada.

Za dve sezone rada ostvarili ste zapaženih rezultata, a dobili ste i priznanje za najboljeg trenera?

- Irali smo evropski CEV Kup i u prvom kolu smo izbacili ukrajinski Novator, što je bila senzacija, u drugom smo zustavljeni od Vikinga, ali smo sve dobro odradili i kasnije ih dobili u polufinalu plej-ofa. Imamo dizača iz Brazila, vođa je ekipe, ali klub nema velike finansije pa smo morali da odustanemo od kvalifikacija za Ligu šampiona. Ljudi ovede vole odbojku, napuni se sala i umeju da prepoznaju kvalitet i da cene uspeh. Ma koliko da odbojka nije profesionalna, moram da kažem da je Norveška imala četiri ekipe u Evropi prošle sezone, a u Srbiji se samo Vojvodina otisnula u evropska takmičenja. Najavljeno je da ćemo iduće sezone zaigrati u Čeleny kupu. Proglašem sam za najboljeg trenera u izboru mojih kolega i kapitena svih ekipa. Za moj uspeh su zaslužni igrači i veliko mi je zadovoljstvo što smo imali čak šest njih u idealnoj postavi šampionata.

Kao i većini stranaca, norveški jezik je veoma težak Đuriću, ali je zato iznenađen vremenom koje vlada u Fordeu.

- Norveški jezik mi je problem, veoma je težak, ali je dobro to što gotovo svi pričaju engleski. Pošto će mi naredna sezone biti treća ovde, moraću da polažem jezik. Idem na časove pa se nadam da će sve proći kako treba.Inače, Forde je grad okružen četinarskim šumama, sneg je uvek na vrhu planine, a u podnožju grada ste na moru, ima dosta fjordova. Temperature nisu mnogo niske, ali zato ima dosta kiše. U ovom periodu dnevna temperatura je oko 17 stepeni, sviće oko šest ujutru, a mrak pada tek negde oko 23 sata. Često gostujemo na severu, u Tromsu ili Trondhajmu, tamo je skroz druga priča što se temperature tiče.

Liga nije profesionalna, koliko je teško raditi sa takoreći amaterima koji nisu navikli na sistem rada kao u našoj zemlji?

- Ovde nema profesionalaca,s tim što amateri teže profesionalnom radu. Odbojkaši su većinom studenti ili zaposleni, ali vole da treniraju. Kada sam došao hteo sam da se uvedu dva treninga dnevno,što nije bilo praktikovano ranije. Ma koliko da je to remetilo planove i navike svih, oduševljeno su to prihvatili, št me je prijatno iznenadilo. Ima momaka koji dođu na jutarnji trening, posle toga idu na posao ili u školu, pa se ponovo vidimo na večernjem treningu i ništa im ne pada teško. Ljudi u klubu su volonteri, od predsednika, preko direktora, pa do svih ostalih, ali vole sporti ništa im ne predstavlja problem. Između ostalog, zato mi je zadovoljstvo što sam ovde.

Kakav je objektivni kvalitet lige u poređenju sa Superligom u Srbiji?

- Ekipe iz vrha norveške lige su na nivou timova sa sredine tabele u Srbiji pa naniže. Teško bi mogle da se nose sa Vojvodinom, Nišem, Partizanom, Radničkim i Mladim radnikom, ali sa ostalima bi, verujem, igrale ravnopravno. Lagano se podiže nivo odbojke u ovoj zemlji, radi se jače i napreduje se. Ponavljam,nema profesionalizma, ovde je nivo amaterske odbojke veoma visok.

Produžili ste ugovor na još godinu dana, šta očekujete u narednoj sezoni?

- I ovde posao trenera zavisi od rezultata i od stvaranja igrače. Pored svih obaveza koje imam, za sledeću sezonu će mi jedan od zadataka biti da idem po regionu i skautiram mlađe igrače za naš klub. Forde je mala sredina, posle srednje škole većina igrača ide u veće gradove za školovanjem ili zaposlenjem pa nam trebaju nove snage. U čitavoj priči, veoma je dobro to što su ovde ljudi bave sportom zbog zdravlja i socijalizacije, a ne zbog prestiža. Karakterni su, što je veoma dobra stvar u sportu, i uglavnom bezbrižni sa finansijske i poslovne strane. Imam dosta dečaka u klubu i za razliku od naše zemlje ovde veoma malo devojčica treniraju odbojku, uglavnom su u fudbalu i rukometu. Iskreno verujem da će se vremenom to promeniti i da će na odbojci biti više devojčica  – očekivanja su već iskusnog trenera Branislava  Đurića.   

Marko Ristić