Očevo olimpijsko zlato dodatna inspiracija

U dosadašnjoj istoriji olimpijskih igara samo su dve predstavnice našeg trofejnog sporta imale čast da nose državnu zastavu, Jasna Šekarić u Pekingu i sada Ivana Anđušić Maksimović u Brazilu.

- Ovo je velika čast i najveći momenat u mojoj karijeri posle osvajanja olimpijske medalje. Ovako nešto mnogi vrhunski sportisti nikada ne dožive, a ja sam sa 26 godina doživela i jako sam ponosna i na sebe i na svoj tim, jer bez napornog rada to nebi bilo moguće. Presrećna sam i jedva čekam taj dan otvaranja Olimpijskih igara u Riju – kazala je Ivana Anđušić Maksimović u razgovoru za neš list prilikom svečanog ispraćaj naših strelaca na Igre.

Mala otežavajuća okolnost je ta da ti i Andrea Arsović već sutradan ujutru po otvaranju Igara prve izlazite na borilišta od naših sportista. Koliko to može da utiče na tebe?

- Ne verujem da će otvaranje trajati do kasno, mislim da će kao i u Londonu sve biti gotovo do 11 sati , tako da ću imati vremena da se odmorim. Možda nije idealna situacija, ali jednostavno to je izuzetak kada moraš da se prilagodiš i takva čast se ne odbija. Zato ću sve učiniti da se na najbolji način pripremim i da budem koliko-toliko odmorna, a jedan dan neće ništa odmoći od onoga što sam se spremala u protekle četiri godine – smatra Ivana.

U Londonu smo očekivali medalju od strelaca, ti si je osvojila kao debitant. Tvoj otac Goran Maksimović osvojio je zlatnu olimpijsku medalju, svakako želiš da ga dostigneš?

- Ne volim da pričam o očekivanjima, ni o medaljama i imenima. Tako je bilo pred London i to nam nije donelo previše sreće. Ovoga puta ima nas mnogo i sigurna sam da je svako od nas spreman da 300 posto sebe da. Meni svakako jeste želja da dostignem oca i da u svojoj kolekciji imam zlatnu medalju. Potrudiću se da to bude u Riju, ne bih volela da čekam neke druge Igre. Međutim, ako i ne bude tako - čekaću, to nije problem. Ali, da ponovim, volela bih da to bude sada i da ostvarim san.

Da li si zadoljvoljna pripremama i svojom formom?

- Bilo je mnogo uspona i padova, pogotovo zbog novih pravila na koja sam se teško navikla. Posle Londona sam imala manji pad motivacije i osećala sam se kao izduvan balon. Mnogo ljudi se posle toga priključilo mom timu, naporno smo radili, svi ulažu i poslednji atom snage i sada mogu da kažem da sam zadovoljna  formom. Dostigla sam neke svoje vrhunske rezultate na takmičenjima koja su nam bila ciljna, tako da u Rijo idem potpuno spremna.

Da li ti je pomoglo takmičenje na Gran priju Novog Sada, gde je došlo mnogo vrhunskih strelaca iz celog sveta?

- Novi Sad se svake godine trudi da bude što bolji organizator ovog turnira, a ovoga puta je Streljačka družina Novi Sad 1790 nadmašila sebe. Bili su odlični uslovi i mnogo velikih imena, tako da je bilo jako dobro takmičenje, koa poslednje pred Rio. Imala sam jako dobar rezultat u trostavu, što je i bio cilj i mislim da je došao u pravo vreme.

Nedavno si proslavila i prvu godišnjicu braka sa suprugom Danilom Anđušićem našim poznatim košarkašem. On će te pratiti u Rio, koliko će ti značiti ta podrška?

- Nažalost, Danilo ovoga puta nije član naše košarkaške reprezentacije, koja će igrati u Riju, ali verujem da će sledeći put biti. Zato smo odlučili da mi on u Riju bude najveća podrška, što i jeste svih ovih godina. Bilo je malo teško sve to organizovati, ali smo na kraju uspeli i verujem da će njegovo prisustvo biti presudno i kada njegova podrška nije izostala uvek su bile zlatne medalje –  istakla je Ivana Anđušić Maksimović.

Gordana Malenović

Vreme je za majčinstvo

Ostvarila si se na mnogim poljima, da li planiraš u skorije vreme da se ostvariš i u ulozi majke?

- Meni je to velika želja već godinama unazad, sada sam pronašla i muškarca s kojim želim da ostvarim veliku porodici i mislim da će posle Rija biti idealno vreme za to – rekla je Ivana.